Srpski sion

* Б р . 10. „СРПСКИ СИОН." С тр . 169.

Додатак 10-ом броју „Српског Сиона."

сам увјерен, да ће- многи нохитати на ту скупштину, исто тако увјерен сам да ће их можда још више бити, којима неће бити могуће да дођу на скупштину. Као сваком оваком приликом, тако ће бити без сумње и овом приликом, да ће српски народ и они акцијонари, којима не буде могуће доћи на скупштину, поздравити ову брзојавно или писмено. С тога би мој предлог био, да сваки онај акцијонар, сваки онај Србин и Српкиња, који помисли да поздрави скупштину акцијонара сриске банке, мјесто да узима телеграФски бланкет те да га напуњава са китњас.тим и лијепим ријечима и жељама, и мјестода плаћа телеграм, боље да узме за Ј / 2 новч. поштанску нанутницу па да прилажући једну круну овако честита „Српској банци": „За фонд ев. Саве", а акцијонари који би били на скупштини разумјели би да у овијем ријечима: „за фонд св. Саве" лежи много више жеља него у хиљади и хиљади нразних китњастих риЈечи, пак би онда и они, мјеето јавних захвала на честиткама, одговорили и опет сваки са једном круном „за фонд св. Саве". Но „Фонду св. Саве° неће бити криво, ако се тко разљути на баци и двије, или више круна. Тијем би се овјековјечила успомена на прву скупштину акцијонара српеке банке, а потврдило да је св. Сава патрон сриске банке; и тијем би се ударио оенов његовом споменику који би сепосље зидао на овај начин: „Српска банка у Загребу" има 44.000 акција. Нека скупштина закључи да сваки акцијонар од сваке акције годишње даде

само 10 нов. а то ће моћи, а и радо дати сваки акцијонар; то би било годитнње 4.400 ф . — четири хиљаде и четири стотине фор., а то са најмањим интереСом од 3°/ 0 износи за 10 година иреко 67.ОО0 Фор., а ако би „српска банка ; боље радила, оода би и акцијонари могли свој принос новећати. На српеку банку могли би се угледати онда и други новчани српски заводи, те би се доиста српски народ помало одуживао своме светитељу нодижући му на тај начин споменик, који би био трајнији и дуговечнији, него икакав други од туча или бронза, од жељеза, мрамора или камена а св. Сави за извјесно много милији. И још нешто: ја не желим да се умире у српском народу, али и то мора бити по мудрој управи евемогућег Твлрца, па с тога сви они, који ириликом смрти свога кога покојника купују скупоцјене вијенце, требало би такођер да онај новац, што би дали за вијенце, да приложе на „фонд св. Саве", то би доиста души покојниковој много милије и угодније било, од вјенаца који немају никакове вриједности ни за покојника ни за оне који остају у животу. Промислите о том акцијонари српске банке, нромисли и остали срнски народе. Ја рекох и снасох душу своју. А сад акцијонари сриске банке и народе ерпски Бог вам, а душа вам". Та ти се „Србобране" позлатила! Та ти је реч — српска. Сад да видимо : Јесмо ли ми Срби? Јесмо, само кад хоћемо да смо.

Нови Сад, 1. (13.) марта 1895. При свршетку својих ирослављених чланака, „Застава" доби у руке и прорачун саборског одбора, тамо неки за г. 1893. Доби прорачун, а доби ето и опет згоду, да а(1 аси1о§ покаже, како је пуно истине у оној народној пословици : „Што је тиква празнија " Прочитала у неком (ал узмимо баш и да је прави) прорачуну за год. 1893. прелиминиран хинотекаран зајам клирикалног Фонда у своти од 579.289 Фор. 67 н., а у извештају о рачуну тога Фонда. за исту годину, своту од 565.430 ф 75 н., па пита : „Откуда, да се зајмова мање изда, него што је у прорачуну. Зар свота зајмова сме да буде у истини мања, но што је у прорачуну?" И каквих све ту нема још виспрених питања! Начитала је и то, да је на 579.289 ф . 67 н. нрелиминирано 34.757 ф . 38 н. камата, дочим је и главиица мања са 16.859 ф . 04 н., донела више камате за 6.510 ф . 53 н. И „Застава" цикну и подвикну од радости: . Ко сад ради на дохват [

и од ока" ! цикну и подвикну, јер ништа, ама отњуд ништа не зна — о Немањином благу, о прорачунима и рачунима. А ево томе доказа. Прорачун, којега је „Застава" имала у руци, а није умела прочитати, спремио је еаборски одбор да га поднесе сабору од г. 1892, на претрес и одобрење. Тај прорачун јв смреман и састављан у иочетку год. 1892., јер је пред сабор имао изнешен бити већ априла месеца те године. На основу чега је тај прорачун састављен и састављан бити само могао ? На основу оном, на којем се у целом паметном свету такви прорачуни састанл.ај у. На основу рачуна из ирошле године, дакле, рачуна из г. 1891. Је ли „Застава" имала тај рачун при руци, кад је сравњивала ,прорачун" за год. 1893., са рачуном од те године? Ако је имала при руци, није га прочитала; ако га је прочитала, није га разумела; ако га је разумела, па онако свој завршни чланак наиисала, онда је, онда је . . . . ; Нек каже ко други; јер „Сион", по жељи „Застави-