Srpski sion

ВР. 18

„СРПСКИ СИОН."

(Законски предлози о слободи вероисповести и рецепцији Јевреја) расирављани су, прошле недеље, и по треЛи мут у угарској горњој кући. Оба нредлога су иримљена у генералној дебати за нодлогу снециЈалне дебате; и то први са 117 нротив 116 гласова, а други са 108 против 107 гласова. При оба гласања одлучис је глас председника, јер су гласовн били увек иодељени. Но у сиецијалној дебати страдаше и један и други предлог баш у оним деловима својим, за које се владина странка највише бринула, а протнв којих се онозиција свом снагом својом борила. Из законског иредлога о слободи вероисповести избачени су §§ којима се хтело узаконити безверје; а из зак. предлога о рецепцији Јевреја избачен је § 2, којим се хтело узаконити, да Хришћани могу прелазити у јевр'јску веру. Опозиција против безверја била је са 5, а иротив прелаза Хришћана у јеврејску веру са 11 гласова јача од владине странке. Ми смо и с тпмг задовољни.-- — — ■*Вак. иредлог о рецепцпји Јевреја, разуме се без §. 2., примљен је у трећем читању са 97 против 96 гласова. II оиет одлучио иредседнички глас! А да ли је судба тих зак. предлога, тако искасапљених, решена — још се не може рећи. При свршетку седница, чланови горње [;уће растајаху се са поздравима: г до виђења" ! П у овоЈ треЛој битци иротив горња два иредлога, ирисуствовала су сва високопреосвештена господа паши Еиискоии са Његовом Оветосши, св. Патријархом Георгијем на челу. Слава нашим Архипастирима, који ево већ толико пута доказаше, да су увек спремни и кадри сложно и истрајно стати на браник своје цркве и народа, кад интереси цркве и парода траже то. Слава им! — (Српскс-румунска делегација) пзаслана у спору деобе помешанлх српско-румунских црквених општлна, саетала се је 27 апрпла у Вршцу, у епископском двору п свршила за сад посао, који јој је поверен бпо, али тако, да се свршеним назвати не може. Изасланство нашег саборског одбора саста-

јало се у лпцима високонреосв. Г. еппскопа вршачког Нектарнја, и г. г. Др. М. Лолита п Др. Т. ПедељковнКа. Са румунске стране изаслани су: високонреев. епископ Лопеа. г. г. Др. В. Бабец и Др. Ј. Гал. И ако су Срби делегати излазпли румунској делегацији на сусрет са врло згоднпм и новољнпм ионудама и предлозпма, ппак се до коначног споразума нпје могло доћи. Румунска делегација је постављала захтеве, које српска не мога прихватптп. јер су сувнше неоправдани са румунске, а штетни и неираведни за српску страну. Ераћа Румуни бтг хтели да деле пметак н онај. који нпје њпхов. Српска делегација је предлог румунске узела на знање с тим, да ће о том нредлогу иоднети свој нзвештај саборском одбору, који ће псти нредлог сам у своју расправу узети и о њему своје решење донеги. -- (Стаае школа у будимској епархији). По извештају, којега је епархијски школски одбор буднмски поднео Школскоме Савету, пма тамо 48 школа, од којих две немају учитеља. Од 46 учитеља, 18 су неспособљени. Деце, која су обавезна школу полазити има за дневну школу: 1130 мушких а 1150 женских; за повторну школу 430 муигких н 320 женских. Осим 200, сва остала деца иолазила су редовно школу. — (ДРУ ГИ разред мушке препарандије у Пакрацу) отвориће се почетком школске године 1 895/6. (Цркве и манастири у Србији). По статиетичким податцнма, које износи г. Богољуб Јовановпћ. начелнпк оделења у министарству народне привреде у Србији, у нрвој с-весци нрилога за статистику Краљевине Србије, било је г. 1889 у Србгун свега 450 цркава н -51 мамастир. — (Прелаз у Православље). Лавовска „Правда" јавља, да је у Америци прешло на православље 10.000 тамо насељених Руса, Словака п Хрвага. — (Стогодишњица Н1а$арикова). У нрошли понедељак, 1 маја о. г. прославила је „Сриска Матица". стогодншњицу роћења словенског научењака Лавла Јосифа Шафарика , који је п српској књпжевности многа добра учинио. У тој свечаној седницп књижевног одељења, говорио јв у славу, а о раду и животу Шафариковом члан књпжевног одељења, професор карловачке гимназпје, г. Ђорђе МагарашевиИ Говор је саслушан пажљпво, а прпмљен са врло ласкавим за говорника допадањем и одобравањем. \