Srpski sion

В р . 23

П СРПСКИ СИОИ."

С тр . 383.

ЧОВЕК ПРЕД ШОДЕРНОШ НЛУКОШ и хришталнскош РЕЛНГИЈОШ. По немачким и руским изворима прерадио Сава ТеодоровиБ, професор и катихета у кр. вел. реалии. (Наставак).

„Тога да како не знамо"! Ове речи сјећају нас на ону гласовиту изјаву чувенога берлинскога фисиолога 1)и Вогз Веутопс1-а: „1§погагаив", г 1§погаМти8", па ће бити згодно, да се баш и овде чује његова реч. Ево дакле шта он у својој расправи „ХЈћег сНе Сггепхеп Јез КаШгегкеппепб л (АиД. 6. Еејр21§, 1884. стр 35.) о томе тшше: „што се пак душевних дела тиче, то се опажа, да би она. код астрономског*) познавања органа душе исто тако несхватљива била, као и сада. Кад би ми то знање и стекли, стајали би пред тим чинима ипак и данас као пред скроз непознатима. Астрономско познавање мозга, највеће, што га о том можемо стећи, не открпва нам у том ништа друго, него покренуту материју. На измисли ли ми ма какав распоред или гибање материјалних честиц&, ипак не ћемо моћи отуда начинити прелаза у царство свести". — За тим опет наставља: „од кретања може се једино кретање развити, или се иак у потенцијалну енергију натраг вратпти. Потенцијалнаенергија може једино кретање изводити или статичку равнотежу држати. Количина енергије остаје нри свем томе иста. Више, него што овај закон допушта и одређује, не може се у телесном свету догодити, али ни мање; механички узрок показује се једино у механичком деловању. Оним другим душевним чинима, који се уз материјалне у мозгу збивају, не зна наш разум довољнога одговарајућега темеља и разлога. Они стоје изван узрочнога закона, те их већ с тога не разумемо, као ни „регрећшт тоћПе". Али су они и друкчије несхватљиви". (стр. 36. ЉМ.). На ове речн иримећује патер Хамертшајн: „чудновата исновест! За то дакле, што се у уским границама хоризонта природословља не може наћи довољан разлог душевним појавама, не смеју оне за наш разум довољнога узрока имати! Тражити овај разлог изван природних наук&, у разумном размишљању здраве философије, то забрањују високе модерне знаности! јер је иза природних наука свет даскама ограћен". (Р. Наттег81ет, „ОоИезђе^еЈзе" стр. 182.). —■ *) „Аетрономско знање" је оно знање, које се на механичке чине, т. ј. на гибање појединих атома односи.

За тим даље тумачи и наставља <3и В018 КеутопД: „код површнограсматрања причињава се додуше, као да би се познавањем материјалних чинова у мозгу могли извесни душевни радови н способности разумети и схватити. Ја рачунам овамо иамћење, ток и асоцијацију представе, посљедице веџбања, специфичне таленте и т. д.; но и најнезнатније размишљање о том уиућује нас, да је то обмана. Само о извесним унутарњим условима душевнога живота, који су од прилике онаки, као у чулних утисака, могли би се упутити, али не о том, како се уз ове услове душевни живот развија. Ни на који начин се не може протумачити. како се из узајампога деловања атомћ могла свест родити. Ако није стало до тога, како су атоми поређани и како се мичу, онда би морали по начину монадА замислити, да сваки поједини атом имаде свест. Али ни овим не би била протумачена ни свест у опште, а нити би се тиме за разумевање јединствености свести код индивидуа ишто постигло. ... Да је дакле скроз немогуће, иа да ће тако и остати, да се више духовне радње из механике можданих атома разуму, не треба даље разлагати" (стр. 38.). На другом опет месту нише о истом предмету овако: „И опет се појави на некој тачци развитка живота на земљи, коју ми не знамо, нешто новога нечувенога и такова, што је исто тако неразумљиво као п суштина твари и силе и као прво кретање. У негативно неограниченом времену запредена нит разумевања се кида, а наше природно схваћање долази до јаза, преко којега нема прелаза, нити би те крила пренела. То друго, што ми не можемо схватити, јест свест. Ја ћу сада као шго мислим, на необорнв начин показати, да се не само поред досадањега стања нашега знања, свест из материјалних услова неда протумачити, него да се она према природи ствари из ових услова никада ни неЛе, моИи разјаснити. Противно мишл>ење, да се не сме напустити свака нада, да ће се свест после стотине и хиљада година из материјалних узрока дати протумачити : смашрам ја за другу заблуду, — коју у овом