Srpski sion

С тр. 40 3

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 24

7 так нека буде иознато. У 8. I. бцолоууја«'. . . . лроагјхе^ иреведено је морају признати место морају обеКати (нрема смиелу и иду 1н)ј реченици), блсос Ооље би 6 ијјо прсвести у оттИе него стварио. У 11 I. 56м ог гтг , Х<|)р:с Ј:роасрорас у.о^соу/јСЈоиас тф лам тму т!роаго)(©у преведено је а.ти без учествовања у ириносу место а две годиие без приноса (учествовања у припосу) нека опИе са на/родом у молитвама. У .12. I всхбтшс; преведено је одмах место с правом (с разлогом); [ЗоиХеоаааб-ок значи одредити а не тступити: г^гухаV и ГјугјаЈЛто нначи ттодносише, мислише а не ттодносе и држе. У 13. I. гфооио зиачи тготтутнине а не наттутка; цггсх. а/_гГ7 го/арсатоаЈ значи (участвовати дакме) 7г/шмкти иричешИе а ие удостојити се јевхаристије. Ј 15 I. горгЗ-гГоа 1 / не значи који се укоренио него који се налази; ?ј етбођ Гаотоу тграујгатс тособтсј) пнје нреведено. У 19. 1. оро$ ГхтГгкггак значи издата је наредба (одређено је) а не има важити наредба. У 2. к. II всљ. саб. |лг; етј Љ ул не значи да не ттростиру власт нсго да не улазе (ттрелазе); [1'//бГ сЈ'Ју/Гг17 тас Г-/.-/.ЛГ,ооа; преведено да не заметају цркава место да не мешају цркве. У 6. II. а-/.оас није преведено, исто таио та&аас; сктцлааа^ то 'јј тгј С о!.ос7.г ( агмс гт:1а-/.бт;о'Ј;. У 7. П »з јеретитса уметнуто је и ремети емисао. У к. 1. III. вел. саб. није преведено -/.а! цгсуаутас -/.ата ушрач г, тго/ј.'/. У 5 III. -/.ата т гр абоасрорсау не зпачи тто еамовољи нсго тто равнодушности (по неразликовању међу дотпуштеним и не допуштениж Зоп.). Ј' 9. III. бсајЗиоу уар оотсо^ ГК-ГХооа^ значи кији хоИе тако да ироживе а не који таКо живот свој упораве: јтоло је много' (врло) а не ттотттуно: бр1цгГа није нреведено (ако оно каква иије пггамн погрешка место горка); ^г[1арт6р7јта!, значи доказано (ттосведочено) је, а не познато је; умтхр б'.ахробгаИ-а! тас тсара тб7 гтафоор,Гуа)7 аотсб боасрг^јлса; бо^ацгуоЈ трсба иревести и ако могаше одбити шгрде од стране иротивника своји.с а преведено је а несттособан да сам стане на тут укорима противника својих (иста погрешка налачи се и у Кн. ПравилЂ А не возлкмчиж Жразити « т. д што управо и |;ије ногрешка, јер је она нреведена с којег текста у којем стоји |лг; боуаце^/од. али у Ат. Синтигми етоји шчхулчос)-, у.у.1 о Г оу аутатгобогабш тоц тЉо'.<; значи и такореИи шдметнути се (ттод иослове) а пе без обзира на труд; кс ат:рау[1оа'Ј7г ; с значи због мртвила (ттасивности) а не што се ттлашио многих ттослова; атграу[ хоооуу ] . . . ср:Ло7е'.'/.гГ'/ врло је незгодно преведено шрицати нерад (према »ОЈЈицати НЈД^кллтмностћ у Кн. Правплв) мссто

жестити се (осуђивати) нерад (мртвџло); бг/а аутслоуса^ ваљало је превести без поговора а не ван иротивштине и т. д. Осим тога у преводу је још доста ситнијих нетачности, међу које рачунамо п оне многс уметке, врло често без невоље, којих је у всћини канона. Таке уметке, где се пе могу избећи, меће н. пр. Х сфслс у заграду, други их штампају положеним словима, али их је најбол.е избећи где може бити. Порсд већ наведсних исиисаћемо још нсколико такових уметака. примера ради. У грчком тексту нема речи, којима би одговарало у преводу 1. 7. особитом чашЉу, I. 8. за кајање. за оироштај, католичанске. I. !). да остану у клиру, II. 2. оним само црквама, II. 4. установљујемо, законито рукоиоложени, II. 6. да подносе, иријестуи и т. д. Успоређивали смо још канона и пашли смо у њима сличпих нетачиоети, али их пс хтедосмо овде исписивати, да без потребе не моримо читаоце. Пма их и у нреводу тумачсља Зонариних и Валсамонових. Кад их све узмемо у рачун, кад им још додамо погрешке у срнском језику и слогу, не можсмо сс сложити са напред паведеннм критпчарима, којима се чини, да је нревод тачап и похвалан, шта више као највећи недостатак овсг дела морамо истаћи нетачност и нејаеност прсвода. Кад смо всћ п оч сл н говорити о Формалној страни ове радње, прећи ћемо па језпк ппшчев. Всћ смо рекли да пр. писац слабо познаје ерпски језик. Ма где отворили ову књигу наћи ћемо језичкпх погрешака од сваке руке, п мало ће бити страна, на којима нема погрешака ове врете. Има доста речи, којих нема у ернском језику, те су, н то понајчсшће несретно, сковане, па међу п.има доста и такових, које означују иојмове, за које имамо иароднс речи или такове које су у књижсвноети већ стекле право грађанства. Такових је речи много; ми ћемо неке овде навести: неправица (с. 257) шсник (с. 36) сабориштем на впше мсста иазива се оно, што се латински каже сопсШађиЈит, ио у уиотребл.еном емислу сопсШа1)и1а (Исш1 (Л1г 1иг(т е! с1апс1ебНпГ сопуеШпв, соптеп11сп1а ћаегеИсогшп, фгибоао7обос (1)п Ггевпе Шо88аг. а(1 бспр^огев тес1. е1 М 1а4. 8. V сопсШађићпп), а сабориште значи место, па ком сс држи сабор, младити се (с. 71) самобезуђивања (с. 79.) влаштина (с. 103 и на другим местима место властитост или можда баштина), гнушење (с. 110. на другпм опет ме-