Srpski sion

С тр . 470.

бр. 28.

111то год је делао, све је ради насде.лао, да нам даде пример доброг и богоугодног живота. Па и тиме штоје Христос, по речима данашњег св. Јеванђеља — милост овом народу указао; дао је и нама нример да и ми ближњима својима, који под кров нам прибегавају, свако милосрђе и љубав указујемо. Истина да ми неможемо као Христос речју болести лечити, али можсмо болест срда — тугу, јад и очајање ближњега својега, утехом, леном речју и љубављу, као најблажијим мелемом исцелати. Ми не можем.) као као Христос хлебове умножавати, али један део већ Богом умноженога хлеба и хране своје можемо определитп, — да, Хрисга, ради гладног, бедног и сиромашног нахранимо. Још смо ми, правсл. Хришћ., дужни нриступати и к таковој трпези, где су нам небесни даровп, где су нам блага вечна и душевна предложен.1. А то ћемо све, љуб. моји, наћи у поукама ев. Јеванђеља, ако нх са ревношћу хришћапеком н

пажљиво слушали будемо; — и њима ћемо душу своју нахраиити и наситити. И за то трсба и ми сваке недеље и празника да долазимо у св. храм божји, да се еа узбур каног мора овог зечаљског живота нашег навозимо у то тихо нристаниште дома божјег, те ту са највећом ревношћу и приљежношћу, евим срцем и душом да слушамо божанствени глас св. Јеванђсња тако, да ту нашу приљсжност и ревност види Господ, те да се као милостив и на нае смилује и здравља нам даде, да немоћи наше исцели, и то: не само телеенс него и душевне, као владика и лекар душа и тела паших. И сада нама Бог даје храну у евако времс и избавља нае од еваке беде, напасти, гњева и нужде. А у будућем веку, по заелугама нашим дароваће нам живот всчнм и наеладу блага небесних, која треба сви да получнмо о Христу Иеусу Господу нашем, коме нека је слава еа Оцем и св. Духом, увек еада и до века. Амин.

&

ИЗ ЦРКВЕНОГ ПРАВИЛА И ЦРКВЕНЕ ХРОНОЛОГИЈЕ.

1'птравља: Југ СтаниниЋ, парох. (Наставак).

Што би руско-слов. јеванђелзима у бројању недеља замерити могли јесте то, што је бројање но спољашњости, по облику — непотпуно, и ако је — у самој ствари — добро. — Не само да Лукине недеље норед општег, још и посебним бројем означенс нису, него је то и код Матејевих недеља. Као што број 18, 1!), и т. д. испред 1., 2, и т. д. Лукинс недеље не значи, да је то 18-та, 19-та Лукина недеља; исто тако и број 1, 2, и т. д. не значи, да је то 1., 2., и т. д. Матејева недеља; него.ти бројеви значе, да је то I., 2., и односно 18., 19. и т. д. недел>а по Духовима. Што се оишти број недеља са носебним бројем недеља код Матејевих недеља слаже и нодудара т. ј. прва недеља по Духовима је уједно и ирва недеља Матејева, — то ствар ништа не мења; нри евем том ни Матејеве, као ни Лукинс недеље посебним бројем означене нису. И ако у нашем јеванђел.у недел>е поред општег још и иосебним бројсм озиачепе нису: инак се и из нашег јеванђеља знати може, које је 1., 2. и т. д. Матејева, односно Лукина недел>а, јер то већ сам ред Матејевих, односно Лукиних не-

деља ноказује. Но да бп се то брзо, лако н одмах на први поглед видети и дознати могло, евакако би добро било, да су н у пашем јеванђељу не деље поред општсг још посебним бројем означене, што би нам особито код Лукиних недсл>а добро дошло. Недел>е би, дакле. требало означити овако : 1 недеља ио Духовима ... 1. Матејева 10. , „ „ 10. 18. „ 1. Лукина 30. „ „ „ 13. „ Г. Р. рсче : „У данашњим словено руским јеванђелијама не нде после 17. Матејеве недел>е 1 и т. д. Лукина недел>а, но 18, и т. д. . . . За то је мало ко и могао разумети налазеће се сказаније у почетку јевднђел.а, јер није знао, шта то значи : „и тако держи рлд до недјели 12., а но недел.ник 13. недјели прејдп в Марка". (Брош. 29 ) Истина, да ту одредбу сказанија нско разу мео није, али само онај, који ништа миелити хтео није; а ко је еамо мало мислити хтсо, тај је ту одредбу лако разумети могао, иа н разумео. У осталом, држим, да и нема, или је бар врло мало таких ствари, таких одредаба, које се — што