Srpski sion

Њ>. 30

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 501.

ла од туђе руке, и самовоље људске оно, што у што небе смјела туђа рука самовољно дирнути, као што чува и брани само једна помисао на Бога, страшни суд и вјечити живот. У вјерн својој христијанској нашли су људи срећу и снасење своје. II наш народ нашао је у вјери евојој православној спас свој, срећу своју овога и онога свијета. — У цркви својој народној живио је он као и т рају. Вјера Христова побуђивала га на вршење дужностн својих христијанских, свагдје и на сваком мјесту у радости и жалости у добру и злу. — И ако му је свето Еванђеље била једина књига од науке и иросвјете, а свештеник и настир и учитељ: Он се поред свију незгода, у којима је живио и с којпма се борио, одржао чио и челичан у свима врлинама, које красе душу и свјетлају образ на људском дивану. Али, — како се вријеме мјења, а с временом и људи — људима којима се није допадало живјети по закону христијанском — но правилама своје цркве — о свом труду о својој муци, као што Бог љубн и заповиједа, стали па почели кројити вјеру по свом разуму, а закон ио својој ћуди. Почели рушити вјеру, а с вјером и цркву и наук еванђелски. Томељ среће п мира људског. Све што Божји и Христове цркве закони забрањују, то су онп радили а и друге мамили да раде. Безбожни ти људи отровали су давно већ с још безбожнијом науком својом западне народе. Од

чуда да вам кажем, што они мисле и желе. Они мисле, да Бога нема а желе, да ради у људском друштву свак што хоће. По мишљењу њиховом свијету не би требало никаква закона — нп Божјег, ни људског. — п тако би се онет заборавило на Бога на душу, вратило се идолоиоклонству и старом незнабоштву. Чујте на какве је мисли враг нанео те људе. Онп желе, да лијенац п пијанац исто тако добро живи, као вриједан п штедан, ако нема, да украде, отме и превари. Они одобравају самовољу, обарају власт и домаћу и јавну, хоће, да слушају старији млађе, а не млађи старије, како је до сад било и како и Бог у свом закону заповиједа. Они су чисто отровали свијест. И у наш народ ушло је тога западњачког отрова. И међу нама има људи исто таке ћуди. Има их, који се Богу не моле, у цркву не долазе — не исповиједају се — нити се нричЗшћују, живу као што се христијанима живјети н'е доликује. Па како наш нрости и неуки свијет радо слуша оно што развраћа — саблажњава — што се нротиви вјери и закону Божјем не заборављајте браћо, да ,је жив Бог у животу вашем. Сјећајте се Бога — долазите цркви, слушајте слово Божје — не допуштајте ником да вас враћа с нута побожности, па ћете бити овог свијета сретни а оног благословени. Благослов Божји иратиће вас у дане живота вашег. Амин.

ИЗ ЦРКВЕНОГ ПРАВИЛА И ЦРКВЕНЕ ХРОНОЛОГИЈЕ.

Расправља: Југ СтаниниЋ, иарох. (Наставак).

Да чујемо сада шта каже г. Василије НиколајевиК у свом „Великом Типику" о јеванђељу недеље св. праотаца. „Што се тиче недеље праотаца у тинику стоји ова оиазка: (наводц ее правило тииика под 11. децембром). Смисао ове опазке овај је: како се у недел.у праотаца чита оно исто Еванђелије, које се чита и у Недељу 28., и како се може десити, да Недел.а 28. неносредно падне пред педељом нраотаца, или одма иза ње, то не треба да се чита у обе недеље ио реду једно и исто Евенђелије, но читај у Недељу св. праотаца

Еванђелије 28 недеље .. . а у недељу 28. читај Евеиђелије редовно Недеље, која долази, или која је ирошла пред Недељом праотаца т. ј. читај Еванђелије редовно или 27. или 26. Недеље, — Еванђелије, које би но реду пало у Недел.у ираотаца". (стр. 380 — 381.) Пре свега: Правило о „служби у недељу свпраотаца" навео је г. Н— ћ на стр. 127 — 129; међу тим „оназку" о јеванђељу недеље св. праотаца навео је на стр 380 — 381. У оригиналном словенском типику, са кога је и 11 -ћ свој тииик нревео, наведена је та ,оиаз-