Srpski sion

Б р . 30

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 503.

настви евангелија, која је нрочитао, и како је он то извео, — не еумњајући. да се то баш не би дало извести?" („Г. И." 1888. стр. 102.) Дакле: узрок и разлог, за што „не треба да да се у две недсље но реду једно и исто евангелије чита" био би тај, што би „благочастиви" нарохијани могли мислити, иа ваљда, и рећи: .Овај наш пон-Мита чита све једно, те једно евангелије", и што поп-Мита не би знао „како 1>е извести тумачења прочитаних евангелија." Но ово управо није никакав разлог; слаб и ништав је то узрок. Јер кад би нешто типиком и цркв. правилом проиисано било, да се „у две недеље по реду.једно и исто еванђелије" читати има: да ли би се свештеник могао, па и смео на ово освртати, шта ће „благочастиви" иарохијани његови „мислити" и рећи, како ће он сам „тумачења ирочитаних евангелија извести", на због тога од типика и цркв. нравила отступити; или би се он морао правила држати и „у обс недеље по реду једно и исто еванђелије" нрочитати и тумачсње јеванђеља како може и зна изводити — што и но иок. Ш —ку није „баш

не изведљиво" — остављајући „благочастивим" парохијанима својим потиуну слободу „мисли", па и речи ? А има ли случајева, да се — по типику и цркв. правилу — у две недеље по реду једно и исто Еванђелије чита? Има. 1.) Има јеванђеље, које се ,у две недеље но реду" чита: јеванђе.ље од Јована зач. 65. има се читати ст8(0 и вмик8к> нлиј пдс )(и в(* черд" (не цело, но донекле) и ,,кх нлн> антм. пас^и" 2.) И.ма јеванђеље. које се у времену од 7 дана три нута нрочитати има: јеванђеље од Матеја зач. 4. чита се 26. и 29. децембра и у недел.у . ; цо ржтв *к Хрток ^к." Падне ли Божић у нетак, тада се то јсванђсл.е чита у суботу и у недељу, даклс, у два данаједно за другим. 3.) Има јсванђсл.е, које се чак и у једном истом дану два пута чита; јеванђ^ље од Луке зач. 14. има се иа дан „стаги* славнагш про» рока И лТи" ирочитати и на јутрењу и на литурђији. ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ. Прилози из збирке Максима Лудаји^а. (Наставак).

XXVIII. Б р "к л) А. У селу Бреме ну о ускршњем иосту год. 1735. лсноведило се ,.Домаћина" 49. Домађица 41. Браће и синова 20. кћери и снаја 17. слугу 1. Укупно 128. иравославних Хришћана. Презимена „Домаћина" ова су: „Папричх, Радоичин, Драгосавлевх, Нова^ ков, К8зл«анов, Отанисавлекх, Талианок, Тан« косакин, Гачнн, Илвадичх, Отоле, Д1арин, Ра= данокич, Кбичнчх, К&кокцатх, водорокичх, Оакардинок, 1вакичх, К^чнлш, К ошнакх, Ж ик кок, Жиккокичх и ИлУичх. Кратке белешке. У селу Бремену било је год. 1731. српских православних домова 31. Године 1796. било је српских становника 444. а 1890. год. 409. Срба. Дакле, за 94. год. умалио се број Срба у селу Бремену са 35. душа.

XXIX. /Иажарх Е оа. У селу Мађар Боји о ускршњем носту год. 1735. исповедило се „Домаћина" 22. домаћица 18. Браће и синова 8., кћери и снаја 10. слугу — укупно 58. православних Хришћана Презимена „Домаћина" ова су: ,,Л1а(ШЧ!«, Даштрок и Отаноек, а друга су све сама крштена имена, или: ,,Кака, Кшз, О тоан из Шикле8ша Ј . Кратке белешке. У селу Мађар Боји било је год. 1731. ерпских правосл. домова 16. Године 1796. било је српских станов ника 323. душе, а 1890. год. 316. душа, дакле за 94. год. умалио се број српских становника са 7. душа. XXX. Оело КилАнх. У селу Биљану о ускршњем посту год,