Srpski sion

1>р. 32.

губило. Тако се исто многи чланови завода воде у евидендији, као дужници у доплацима својима, а по њиховој фамилијарној околности престали су бити чланови завода. Многи се чланови завода и не присиљавају на редовно годишн.е уплаћивање свога додатка, но је неуплаћени додатак увек са 8 и 900 фор. ра-ди чега би многе удовице и спрочад по штатуту изгубиле и само право напензију. Нисмо сви уредни и нисмо сви бршкл.иви за будућност сво.је породице, но зато таке треба силом власти своје на добро натерати. Треба, даље, да се обазремо и на ту важну околност, што су за ових 48. г. два окружна протонресвитера били деловође нашзга завода. Нокојни ирота митровачки од 1 847. г. — 1882. а од 1882. до сво.је скорашње смрти окружни прота карловачки. Кад знамо. да су окружни протопресвитери са званичним својнм иословима дос.таоптерећени, онда нам је јасно, зашто се тако површно и нехатно код нашег фонда радило. — Они иду у седнпце конзисторијалне и адм. одбора; иду на изборе п увађање пароха: они иду на разне и многобројне комисије, ово конзисторијалне, ово адм. одбора и ноднашају о сваком том пбслу своје извештаје; они иду на годишњу визитацију и катихизацију н пропусте по месец | дана на истима. Дужници доносе интерес и кад деловођу код куће не нађу, врате се својо.ј кући и новце иотроше. Странке траже зајма, деловође нема код куће, а то је све на уштрб фонда нашег, те је бриговодство приморано било до 46. хиљада фор. у разне штедијоне на интерес уложити. — Окружне проте не би добро било за деловође бирп/ги, него ако останемо при старом штатуту, свештеника за де ловођу изабрати, који је на мањој парохи .Ји и који није тако званичним иословпма оптерећен. ГСао што сам нреднапоменуо, мн, чланови завода нашег пензијоног, стојимо пред веома важном и одсудном, за целу будућност нашпх удовица и сирочади, алтернативом. Као што је већ познато, Љегово Величанство наш нремилостиви владар потврдио је | пензијони штатут за удовице и сирочад свештеничку за целу митронолију нашу, но иошто исти штатут још до сада није публикован, то мислим, да ћу добро учинити, ако по предлогу одбора 15-те, који је сабор усвојио, наведем §. 33. тога штатута, којн гласи :

стр. 581.

„ПостојеКи ајрхидијецезалпи. бачки, пакрачки удовички фондова, као и сви шакови, који у тједиии.ч епархијама, иод Мишропољијом Карловачком чостоје, могу се т иредходпом иреслушању чланова таких жвода, са 'јерахијским жнзијоним фондом сје ■ динити, ако се дотично свештеншво за то изјави а капитали њихови жрене&е се у благајну сри. нар. цркв. фондова, што Ие служити за основу овоме јерархијском мировииско.ч удовичком фонду". — Дакле од скупштине чланова зависи, хоће ли се фонд наш присајединити фонду јерархијском или не! Кад је 1882. г., ради старости и слабости своје, пок. прота митровачки предао управу фонда нашег, новом, скоро умрлом, проти карловачком, онда је ио исказаном стању фонда предато и неукупљеног интереса у своти од 17.000 форината. 11о рачуну штампаном за год. 1884: рештанција неуплаћених камата: 22.444 ф. 79 н. за годину пак 1885-ту неуплаћених камата: 17.598 ф. 98 н. за год. нак 1885-ту ненлаћене камате одоцњења: 7.190 ф. 23 н. свега: 24.789 фор. 21 новч. А кад је поводом тога један члан управе нриметио, да је то ужасно и да је то јасан доказ врло слабог рада, пошто народни фонд, који рукује са преко 5 милијона, нема тек двогодишњег заостатка интереса ни 5.000 фор. јер тамо поетоји наредба саб. одбора, да се сваки дужник којп је год 2. године у рештанцији са интересом, утужи и да му се канитал откаже; а наш фонд, који једва номинални 100 000 ф. исказу.је, има 24.000 фор. неуплаћеног интереса са затезним каматама. На ту немилу иримедбу и опомену, пожурио г је деловођа уплаћивање интереса, те је у рачуну исказаном за год. 1893. заостатак неиокупљеног интереса са затезним каматама сведен на: 13.493 ф. 94 н. што је п сада велика рештанција непокупљеног интереса за тако мали капитал. И кад се у тој неновољној околности запитамо, шта је томе узрок, уверићемо се, да су деловође наше као окружне проте претоваренп са пословима, једно са својим протопресвитерским дужностима, а друго са деловодством код фонда нашег, те се прва протопресвитерска дужност морала тачно вршити, а друга, деловодство нашег фонда, лабаво и иовршно, на велику штету кукавног фонда нашег, на штету наших удовица и сирочадн.

„СРНСКИ СИОН."