Srpski sion

Б р . 38.

и Ап. Кр. Величанства питап.е о поиуњеиу упражњене епископске столице у Будиму. А у другом реду остале иредмете, који су по важиости спојој ])аспоређеии.Но осим тих иредмета, ваља нам у расправу узети још и оне нредмеге, који су од ирошлога заседања нерешени заостали, а такођер су од не мале важности по цркву, клир и народ Но прије него што би самоме раду нриступили, :;а пужио палазим ради зпања и умирења Преосвештенства ваша известити у кратко о томе, како је текла цела ствар, око сазива овога синода, и го поводом рас п]»остртих разних неистипптих гласова, са чпме се како наша. тако и страна журпа листика позабавнла, и мени незаслужеиа пребацивања чинила Ја сам одмах, чим сам на почетку прошле године од мииистарства нримио списе, којн се односе на познату аа>еру снподалпо изабранога, али непотврђепога енпскопа будимског Протосчнђела Герасима IГетро вића, иовео разговор са тадањим министром нредседником Веке]).иом и гроФом Чакијом министром богочасти о томе, којега су мишлења опи о Синоду нашем, да ли они сматрају онај Синод од I'. 1893. нерманеитпим, који је номенутог Герасима за еннскопа бирао, и коме би се ииала превишња резо луција о његовој непотврди нубликовати ; 1 — или држе, да би требало ради сазива повога Синода нуждне кораке од стране моје учипити и највишу дозволу од Његовог Величанства измолити? На ово нитање, пе знадоше ми ништа нозитивнога одговорити, него ми обећаше, да ће се разнитати, и по томе миш.вење њихово саонштити ми Но како је у то доба одпочела расправа црк. полит реФорама у обе закоиодавпе куће краљевипе Угарске, и како је у иочетку ове годипе у мипистарству промена се догодила; то сам и са новом кр угар владом, иа име нак са Његов Преузвишепости г. министром председииком бароном ВанФијом и ]- мин. богочастн Влашићем, о томе нреговоре водио на што ми пп они нншта нозитивиога рећи ие зпадоше, него обећаше, као и њихови нредшествепици, да ће се иа падлежпом месту распитати, и у своје време известити ме.

Ја сам обећан>е то изчекивао, али га добио нисам, и тако се та ствар потезала и протезала све до јупа месеца ове године, када ме је г. министар нредседник барон Банфи , отписом ствојим од 4 јуна 1895 бр. М. П. известио, да је Његово Величаиство највишим решењем својим од 15 маја 1895. год апапредлог н.егов милостиво дозволити благоизволило пов састапак Сипода и то пскључиво ради избора еИископа будимског, који бп се у првој иоловиии 1895. г. обдржати имао Против ностунка тога, од стране г. мииистра председиика учињеног, ја сам усмено, а поздпије п нисмено протестовао, пошто се тиме улеће и крњи право Митрополита Патријарха, па налазећи се тада у Бечу као члаи државпе делегације, затражио сам одмах аудијенцију код Његова Величапства, коју получивши, ирз свега сам захвално Његовом Величанству намилостивом решењу том, али сам се уједно и иотужио, дд је тим иостунком г. мипистар председпик свој делокруг ирекорачио, ирисвојивши себи п])аво, које искључиво Митронолиту нрииада, — те сам у најдубљој понизности замолио Његово Величанство, да ми дозволи, да но пристојећем ми праву као Митрополиту, а и по дојакошњој пракси, своју иајпоиизпију представку подпети смем. ради одобрења синодалног састапка на данашњи дан, заједно са обележењем дневнога реда, што је Његово Величанство, но осведоченој иравдољубивости и милостивом срцу свом заиста и увнжити милост имало, услед чега сам ио томе, чим сам се кући повратио, писменом представком обратио се, која је превипкким решен.ем својим од 15. јула т. г милостиво уважење и одобрење получила Ово је у кратким али истипитим нотезима ток целе те ствари, а пе као нгго се по разпим новинама онако па супце разнолико, изврстало п тумачнло, и мени диазј у грех унисало, што иисам хтео, или писам знао своје нраво бранити. Извештавајући Вас Госнодо и браћо још п о томе, да је Нреосвећепи брат наш Никанор епискон темишварски, донисом својим од 12 (24) еепт. т. г. иедолазак свој у заседап.е ово са болешћу извинио, а у|едно