Srpski sion

Б р . 38.

Отр. 637

Српоки Ковин. II опет неумитна емрт отрже нам иа средине нашс једног врлог и заслужног трудбеника винограда госиодњег. У недел.у 20. авг. т. г. у 11. часова пре подне после дуге и тешке болести, преселно ое у вечност многозаслужни парох срнско-ковински, Тимотије Михалџић, а сарап.ен је 22. авг. т. г. Покојни Тимотије родио се 1824. год. у Калазу (будимска епарх. | где је и основне школе изучио, за тим је свршио гимназију у Вудиму и Ст -Београду, а философију у Кечкемечу. Као син сиромашних родитеља, а жудећи за науком, принуђен беше друге, а имучније иоучавати, од чега се већином као ђак издржавао, неуморно свагда тежећи опредељеној мети. Накои свршених наука ностављен буде за учитеља најпре у Збсгу, убавом и скромном сеоцету код Ст. Андреје а иосле кратког времена премештен буде за народног учител^а у род но своје место Калаз, где је у школи као учитељ са новереном му младежи свагда се преду сретљив и благ иоказао, исто тако у опКинама реченим, иа дику и понос служио. Ступивши нокојни Тимо у свепЈтенички чин додељен буде за администратора у Бату, Арка дији Сганковићу нароху, који је иод етароет оглувио, а иосле неког времена за пароха у Чип; од куда носле дуге и тешке патљс, борећи се материјалном оекудицом — и дсцу евоЈу, пристојно чину своме васиитавајући, именоваи буде за пароха у Српском-Ковину, где је преко 29. година, Богу и роду своме ревно и савесно пос |ужио. — Покојнн Тимотије беше члан епа х. консисторије и школ. одбора, а одликован беше црвеним појасом и то приликом прослаВЈ пе десето-годишњице, блажено-упокојеног Арсенпја Стојковића, владике будимског. Покојник је ретко ноштован.е не само у Срп-

ском-Ковину као парох, него и у околини од свију, без разлике вере и пародности уживао, што сведочи и посл.една почаст, коју му шеговп многобројни пријатељи п поштоватељи из места н са стране указаше, испративши га до вечне му куће. Да је иак л.убљен и поштован био п од евоје у Хрпсту браће свештеника, еведочи онај лепи а редак број свештенства нри иогребу иокојног Тимотија, којих беше свега девет, Наиме: г. г. Јеремпја Мађаревић, парох будимски и окружии нрога. Симеон Костић, иарох иештански и иочаенн прота, Петар Мирковић, иарох ловрански, Корнелије Чупић, парох ст. андрејски, ПолуЂорђе, парох помашки, Георгије Марјановић, протођакон и бележник енарх. консиеторије, Јован Пачариз иарох ст. андрејскн, Александар Павловић, адм. нарохије чинске и Адријан Станић је ромонах. При опелу опростио се са покојником парох иештански Симеон Костић, кратком али језгровитом бееедом у име свештенства, оцртавши у истој, све заслугс и добра, која је иокојник св. црквн, паствп својој и роду срнеком за живота указао. Осим ожалошћене опћине, пријатеља п поштоватеља покојникових, оилакују гачетири ваљана сина, снахе и шеснаест унучади Од четири с.ина најстарији је Ђорђе, јуиак од „Стоца" — а сада домобрански капетан у Печују; Нпкола, државнн надшумар у Јасеновцу; Алекса, нар. учитељ у Пешти, и најмлађи: Стеваи, парох КишФалубски. Иримеран свештеник, добар родитељ, искрен родол.уб, беше покојник, Тимотије Михалџић, који је заслужио, да му счи из срца зажелимо: лака ти цриа земља покојниче, а вечна усномена међу нама. — ви:ћ.—

(1)

ц Б Е Л Е Ш К Ћ.Ј^ /' (Св. СИНОД) је закључи^ седниде ов >га свога састанка, а недовршене иослове ће наставити у седницама, које би се, лако могуђе, још ове зиме сазвале. Закључци св. Синода за сад су још непознати. У званичном делу доносимо носланицу наших Архијереја новодом закона о грађанском браку, васпитању деце и вођењу државних магрикула који 1. октобра о. г. стуиише у живот Остала решења, у ко лико узчогнзмо, саопштићемо у наредном броју.

.~ г Д-\ ^в)

Т'

(Нов добротвор народни.) Александар Теофановнћ, кр. табле умировљени судац, којп је недавно умро у Будимпешти, оставио је легат од 20 хиљада форината на штипендије за мушке и женеке нитомце на учитељској школи у Сомбору. (Бисокопреосвештени господин митрополит београдски Михаило), као што јавља „Мир", вратио се из Врањске Бање потпуно опорављен у своју резиденцију и предузео редовно отнрављање своје архпнастирске дужности. (Оа богооловије). У сриском нравославном бого-