Srpski sion

Стр. 653

(Пратва Његове Светости). У пратн.и Његове ('ветостипреузв. г. патријарха Георгија, ириликом иренинш.е иосете ТБеговог Величаиства у Загребу, участвова ће ови манастирски настојатељи и свештеници: Нлатон Телечки архимандрит беочински, Гаврило Змејановић, архпмандрпт крупгедолски, Мптрофаи Шевић, архимаидрит хоиовски, Мптрофан ЈГавловпћ пгуман бешеновачкн. Генадије Поповић игуман кувеждински, Лукијан Богдановић патријарашки спнђел и конзисторпјалнн бележннк, Јефтимије Вукадиновић протопрезвигер земунски, Авакум Стајпћ нротопрезвптер мптровачки, Јован Вучковпћ протојереј и ир ректор богословског учплишта, Васплпје Константпновић протојереј и администратор нротонрезвитерата карловачког, Илпја Перкаћански нротојереј и адмпнистратор нротопрозвптерата вуковарског; иротојереј Василије Нпколајевић парох иришки, протојереј Јован Јеремнћ парох бачиначки н уредник „Српског Сиона"; протојереј Урош Ђурпћ иарох вииковачки, Димитрије Бранковић натријарашки иротођакон и професор богословије, Георгије Летнћ патрнјаршки јерођакон. (V изасланотво оремске жупаније) које ће се поклонити Његовом Велнчанству у Загребу, изабрани су од свештенства нашег : Теофан Косогад игуман привиноглавски, Теодор пл. Мнковић нротојереј и иарох у Трпињи, Милнвој Петровић парох у Бршадину, Милан Суботнћ парох у Батајннци и Константин Змејановнћ нарох у Грку. (Бојни помобник у Реци). Досадањи конзисторпјални бележник у Темишвару јеромонах Георгије Лидгш.ки пменован је за војеног номоћника II разреда са седпштем у Редп (Фпјуми). (Најновији подхвати римске пропаганде на истоку. Дога^аји у Смирни.) Прошле 1894. годиие је, као што је иознато, напа Лав VIIГ. пздао енднклнку, у којој је, обраћајући се источним црквама, свечано објавио, да им даје нотпуну слободу у свршавању богослужења по свом обреду н установама, п да у пнтересу сједињења ншнта од њнх не тражи. сем нризнања папске неногрешивости и нрвенства римскога ирестола. Но већ она хладноћа н слаба пажња, којима је цео исток предусрео те нривидно — братске речи главе занадне цркве, могло бн му показатн таштнну н иразнину његовпх широких замишљаја. Али инак Лав ХШ. озбиљно покушава, да са речи и иосланица нређе и на само дело. Долазе пзвештаји, да се на истоку нојављују нека духовпа лпца, свештеиици и ђакони, посланн нз Рима, који добро знају грчкп језик, те носе одело п све осгало као н грчкн клир, и настоје да обрате на се пажњу православних, свршавањем богослужења по чину и установама источне цркве. Дакле, све ово ннје ни рад чега другога, него ради цељи успешније пронаганде рнмског католпцизма Један такав новн деиатељ папске нропаганде појавно се недавно у велпком п понајвнше Грцима насељеном граду Смирнн. Беше то некакав архимандрит, именом Арсеније; а њега нратише свештеник и ђакон Сви они говоре грчкп; а но сиољашњем

изгледу нп најмање се не разликују од православннх Дошавши у Смириу, стадоше у тамошњим католпчким храмовима свршавати лигургију Јована Златоустога, на грчком језику, те су у ирви мах нрпвуклн довољан број љубонитних Грка, који с почетка још нису зиали праве цељп ових нридошлица. А одмах. затпм, стаде Арсеније обилазити град, иосећујући чак и православне храмове, где је са местним свештеницима говорио о својим нлановима и намерама, гледећи на свакн начнн да испита и дозна њихово расположење, мисдећи очевидно с њима ночети прозелитизам. У колнко се је овде сверачунало једино на обману, може се видетн већ из тога, што су лптургпје, које је тај архимандрит свршио, макар се оне и звале „Златоустовима", штак биле свршене на онресницпма, а кад се читао символ вере, то се свагда обавезно додавало „х.а: вх тоО осоО." До сада немамо дата, да знамо, је су ли „труди" тога новог мисионара римског католпцизма нронраћени каквим год успехом, но за то чувством живе радости можемо забележнтн факт, у вишем стенену буднога н сталнога стојања на стражп ингереса православља источнпх јерарха. Тек што је смирнски ахипастпр сазнао о делима новодошавших латинскпх мисионара, он нађе за нужно да се на своју многобројну паству обрати са окружним нисмом, у ком, силом убедљиве и авторитетне речи опомнње с-ве, да се чувају од „грабљивих вукова, који овчију одећу носе." Том згодом је архнпастир унотребно нрилику. да изјавп јаван нротест протпв непотребне проноведи међу православннм народом свију у опште ,људн, дошавшп са запада", како католпка. тако исто и протестаната. Прпликом штамиања тога окр. нисма које се је нонајпре распрострло међу нравославнима градаСмирне тек 10. јуна, прављене су са стране противннка велпке сметње. Веле, да су некп пред ;тавницп западно-епропских држава, који живу у Смирнп, нас-тојали да осујете издање те носланице. А кад јавно и смело заступништво за праву ствар, особито рускога конзула, не допусти, да се свршн насиље, то иноверни ревннтељи наумише, да се обрате турском губернатору за иомоћ, од кога, на срамоту своју, добише овај врло иоучни одговор: г ја се не начам у дела религиознпх разлика; пко сте вп у праву, то се против носланнце можете послужити истнм оружјем, да нздате своју енциклику " ./. Ј>. (Ради знања). Многа господа свешгеницн поручују већ превод законских чланака о брачном нраву, васиитању деце. Радн њиховог равнања а и равнања друге госноде, која би хтела тај превод набавити, јављамо, да је сри. манастирска штамиарија закон о брачном нраву већ предала у шгампу. Иакнадно јављамо, да ће се штампати и нревод закона о вођењу државннх матрикула. Штампарија се побринула за што бољп иревод тих закона. Издање ће биги укусно; цена ће се одредити накнадно. Наруџбине се могу одмах слати, а особито, ко жели да си осигура књпгу, јер ће у мало примерака бити штампанч. За 14 дана