Srpski sion

Стр. 698

СИОН."

речн Кирила Јерусалимског, који илмеђу другог вели: „ . . . Ми Тројицу нити делимо, како то једни чине, нити је оиет мешамо, како други". Дакле: св. Тројицу не треба мешати, а на икони иресв Тројице са три лица на једној глави св. Тројица је помешана — с то1а је јеретичка. Ако св. Тројицу не треба мешати, али ју не треба ни делити. У осталом да чујемо, како учи догматика о пресв. Тројици. (Наводи су ноМакаријевој догматици у Шевићеву иреводу.) „Потпуно хришћанско учење о Богу, које треба нримати срцем и исиоведати устима, на да достојно носимо име хришћаиина. састоји се у томе, да је Бог и један и тројичан, један по суштаству, а тројичан по Лицима" (стр. 104.). Дал.е учи догматика, да „Оца Сина и св. Духа" не треба сматрати и иризнавати само „за три имена, или облика или маниФестације једнога и истога Бога", као ни „за три својства Божије силе или дејства, но за три еамостална Лица Божанства". Осим тога „Отац. Син и св. Дух јесу једно по јестаству, с.уштаствују нераздељиво један у другом ... а не као три индивидуа, који имају једну природу. У томе се баш и састоји сва непостижност тајне иресв. Тројице, да су три самостална Лица Божанства једно по суштаству и савршено нераздељива; а кад би Они суштаетвовали засебице једно од другога, као три индивидуа међу тварима, ту не би било за нас ништа непостижно". (стр. 109.—110.) „Лица (Оца и свј Духа) сједињена су међу собом ..." (стр. 154.) ,,Тр'|'е с8тћ свид^тмствКкчрТи на иевсси, Отјцх, Олово и сваткш Д8\х: и сУи три еди» но с8тк" (I. Јов., 5., 7.) Дакле : Лица св. Тројице су спојена „у једно савршено нераздељиво", но нису сливена, тако да се једно у другом губе. У сноју или сједињењу Лица пресв. Тројице разликују се „три самостална лица". Сној јединства са тројством: јединство у тројству и тројство у јединству: један у три, и три у једном — то је Хришћанско Божанство, то је хришћанска св. Тројица. Икона, на којој би тај сној јединства са тројством изведен и нредстављен био — била би нај јаснија и највернија, или бар најприближнија слика и прилика нресв. Тројице.

Не бих рекао, да је сној јединства са тројсгвом на икони нресв. Тројице са три лица на једној глави — „створ л.удске маште", нити да је то „усиљавање без истине и могућности". Није „људска машта створила" и измислила. да су три Лица Божанства спојсна и сједињена, него је ту истину сам Бог открио; а кад се „људска машта усилила" да спој јединства са тројством изведе и иредстави, то је она само одговорила „истинп", а никако није извела нешто „без истине", што не одговара истини, што не постоји у истини. Мисао о споју јединства са тројством није „без могућности", него тај спој у истини постоји. А како су „три еамостална Лица Божанства" спојена и сједињена „у једно ио суштаству савршено нераздељиво" — на то нам иитање није дала, ни дати могла одговора ни догматика: „ . . . јер како су у једном Богу три Лица, како и Отац јест Бог, и Син јест Бог, и Дух свети јест Бог, иа ипак несу три Бога, но један Бог, то са свим надмашује свако наше разумевање" (стр. 105.) Па чега нам разум јасно представити: чега нам језик речима исказати: тога нам ни рука са кичицом верно нацртати не може И ако „св. оци и учитељи црквени исповедаху непостижност догмата о тројичности Лица у Богу ири јединству суштаства, ииак налажаху овда — онда потребним чинити умна поређења о овом догмату . . ." (стр, 131.); но те слике „и ирилике натириродие Тројице у свету", које изнашаху и показиваху св. оци и учитељи црквени, јесу ,,куд и камо далеко од Праслике, могу је само делимице наномињати, алије куд и камо не објашњавају ..." (стр. 134.) Па кад иримимо и нристајемо, да нам „догмат о тројичности Лица при јединству суштаства" људски разум представи, а људски језик искаже и опише онако, како може, износећи нам слике и „прилике натприродне Тројице у свету", које су „куд и камо далеко од Праслике", и тек ју само „делимице напомињу, али ју куд и камо не објашњавају" : за што онда да не примимо и не иристанемо, да нам и људска рука са кичицом догмат о пресв. Тројици нацрта онако, како може, да нам догмат тај на икони ма и „само делимице наиомене"? (Наставиће се.)