Srpski sion

О тр . 696.

Француски учењак А. Ееђге: „Политејизам, који је порушио јединство Божије, уништио је исто и у човечанству. Је л' се само каква нова митологија појавила, одмах је све и преобразила што је захватила Мисао се до основе своје помутила, језик се прерушио, нова се религија развила, шта више ностао је и нов парод, који се од заједничког стабла одвојио. Само идеја о јединству Божијем кадра је била новратити човечанству изгубљену идеју о своме јединству." То је необорима истина која се огледа у целој историји старог, пезнабожачког века. Из политејизма се родила полиаптропија, миогоразличноет човечаиства. човечанске расе, без сазнања о међусобиој једнородности. Чим се већма човек удал>авао од једиог Бога свеошнтег творца сведржител.а, тим је већма надала осећај и свест о свеопштем једииству и једнакости. С тога је у иолитејизму сваки народ гледао у свима осталим иародимаварваре и ненријатеље сво.је. од којих му се ваљало добро чувати или их иокорети и нодјармити. С тога се за време многобоштва и сваки поједини народ делио на сталеже, од којих се само пеки сматраху и истицаху као прави, истинити и савршени људи, те према томе и ноступаху са свима осталим као са неком подређеном (инФеријорном) расом или простим робовима и хелотима. Само тим иутем кораћајући могли су наћи имнератори, племство (натриције) и светина старога Рима уживања у грозним гладијаторским борбама, које су завршиване проливањем човечанске крви и смрћу. — Једино иомоћу познања јединога Бога, помоћу вере у ошнтег Оца пебескога, могло је човечанство доћи до нознања правог достојанства и опредељења свога, као и до свести и осећаја да смо сви као деца Божија мођусобна браћа међу којом никаква разлика не иостоји, т. ј. да смо сви и у свему пред Богом једнаки Монотејизам

Б р . 42.

је родио Филантропство, који прокламова ошпту слободу, подиже силна уточишта за боне и сироте, као многе остале добротворне заводе, уз безброј оних љубавних чина и дела и велике апостолске мисије. И сама хумаиост коју иозиати ,,слободоумници" тако ])адо исгичу и њоме се маскирају иресађена је у свет вером у јединога Бога Оца свију људи. Појам који се нод речи: ћитапНаз подразумева бете предхришћанскнм народима са свим непозпат; тек кроз хришћанство свет се с њиме унозиао — 'спријатељио. Човек се морао најпре унознаги са истпнитпм Богом, Оцем свију људи, Сведржитељем и Суди јом небеским, на је тек опда могао хумано мислити, осећати и делати. Па као што је политејизам са иолиантропством посејао но свету зло растројсгво, исто је тако благо угецао на њега догмат о јединству човечанства с којим упознаше свет исти они аиостоли који га и кад га упознаше и са догматом о јединству Божијем. Па ионовимо још јецном —- на завршетку ових редака — оне дивне речи Богом надахнутог апостола које је пред атинским ареопагом изговорио: „Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући господар пеба и земље, не живи у рукотвореним црквама, нити прима угађања од руку човечијих, као да би ономе требало што који сам даје свима живог и све. И учинио је да од једне крви сав род човечнји живи по свему лицу земаљскоме, и поставио је нанред одређена времена и међе њИховога живљен.а: да траже Господа, не би ли Га барем опинали н нашли премда није далеко ни од једпога нас; јер кроз њега живимо, и мичемо се. и јесмо . . . Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се нокају; јер је иоставио дан у који ће судити васијономе свету по правди". (РеФорма 1878.) Дамјан Прерадови^, иарох голубиначки.

„СРПСКИ СИОН."