Srpski sion

Б р . 49.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 811.

Бранковића испуњену давнашњу жељу српских митрополита и народних црквених сабора, да .је у Карловцима, у средишту српске митронолије отпочела своју радњу Сраска Манастрска Шгамиарпја. а значај љезин моћиће се истаћи но врсмсну, кад радом својим савлада све оне препоне, које се код сваког подузећа појављују и кад за њу настане право време да послужи српекој а особито н.рквено-школској књизи, којој је и намењена. Коме је познага нсторпја старих српскпх штампарија п њихов велики кадатак, тај ће и код ове појаве нроникнутп у родољубиве смерове Патријарха Бранковића. А шта да рекнемо за оне две сретне и сиасоносне уредбе, које су поетигле нревшпњу потврду нашега милостивога владара и краља, а тонлим заузимањем српеког Натријарха Бранковића, као председника онога сабора, ко.ји је те уредбе донео. То су мировинске уредбе за сриско свешге-нсгво, ирофесорство и чиновннштво, уредбе које цео просвећени свет има, а за којима је српскп народ 200 година чекао. Ове уредбе утрИе многе сузе сриској сирочади, која Ие вечито блатосиљати творце њихове. Овакова дела српског Патријарха Георгија Бранковика јесу јасан доказ, да срискн Патри.,арх Георгије није само речју него п делом посведочио љубав своју према сриској цркви, ирема срнској школи, а тпме и према срнској народно-црквеној автономпји. Јер шта и јесте дух наше автономије, него унапређење црквеног и просветног живота овоетраног народа српског. Оваково деловање јемчи, а томе је израза дао срисчи Патријарх п у најновије време Србима Затреичанима , да ће Иатријарх Георгије Бранковић очувати и корисно дозидати зграду српске народно-црквене авгономије. Дана ВО априла 1890. г. одговор сво.ј на ноздрав срнскога народно-црквенога сабора у саборској седници завршио је Патријарх Георгије овим значајним речма: „Уређење наше народно-црквене автономије још се тако ре#и у иовоју свом налази, али Божијом иомоИу и држеки се у свему закона, ја се надам, да %емо доживети: да автОНОМИЈа ТЗ буде јака и снажна, животна и спасоносна по нашу цркву. Прегнимо дакле, да авто номију ту удесимо онако, како Семо иомову целисходних установа наших иостиКи узви шени циљ, а то ]е: утврђење И ОСнажење нашет релитиозно моралнот и културнот живота, а тиме и иаших народних особина, којима се радо и као Срби и као иравославнн дичимо и дичити можемо, а све у славу свете цркве иаше, на дику и понос њенот на /Јвишет заштитника Њетовот царскот н аиостолскот краљевског Величанства, а у корист драге нам домовине /" Овакове речи и овакова дела могу потицати само нз племенитог и патриотског н родољубивог срца као што је Патријарха' Георгпја Бра-нковиЋа, коме ке српеки народ знати благодарити и благодарно га се увек Сећати. Видјбивим знацима исказано је највише признање и од крунисаних глава и владара корисном и успешном раду Патријарха Бранковића. чије трудн диче висока одличија нашет најмилостивијег владара и краља и сриских владалаца у краљевини Србији и Црној Гори. * % * Застанимо овде и поклонимо се велпком четрдесетогодншњем свештенослужитељу, српском Патрпјарху Георгију Бранковићу; ноклонимо се Њему, који је свима овим делима, од којих се ни слова одузети не може, а којима се многа још придодати пмају. учинио своме народу до данас оно, што је изискивала најпреча потреба народна. Ту потребу рад је подмирити и моралним и матернјалним средствима српски Патријарх Георгије Бранковић. Бог Му иомогао и Његов патрон св. великомученик Димитрије. Бог Му дао дуга века, да очима својима угледа спас народа свога, за који живи и ради, а за који ће живети и радити до иоследњег часа жнвота свога. Захвални сриски народ молиКе се Богу за дуг ж"вот и здравље свота Патријарха

Гергија Бранковића!

т-