Srpski sion

В р . 52.

православнога рода Хришћанскога са радошћу благих небесннх створења божи- ■ јих. — Земаљски родови радују се срећи својој, спасавајућој благодаги божијој, а безтелесни небесни духови, анђели хранитељи наши, радују се, што се благоволио Син божији оваплотити за пропали род човечији и увести га у рајско насеље, које је ради човека благи Бог и преправио. Рођење Христово највећа је радост за све векове, за све богоугодне душе. Власт демона, божијег и човечијег врага, пропала је, расула се и осујетила, а немоћни човек, који је грехом природу своју повредио, подигао се више земл^е, више онога блаженога стања, за које је првобитно створен био. После падења векујући у греховној невољи, не налазећи одзива ни олакшања у природи и моћи духа свога, немогући ни самим богоданим законом наћи иут савремене среће п блаженства, очекивао је Спаситеља свога са живом жељом немоћног злосретног страдалца. II када је по неиспитаном божијем савету одређено време приспело, узео је Син божији на себе облик понижења, оставивши величанство Творца, п покорио је смртним телом земаљског Адама своју божанствену природу, поставшн савременим човеком, да у оном облику пресветом крвљу својом дарује нам спасење, у ком нам је облику праотац Адам смрт задао. Рођење Христово радостан је празник Хришћанства особито наше православне цркве. Са знацима божанственог појава, са радошћу неба и земље дошавтпп међу грешан свет, отворио је Спаситељ срца људска и приступна учинио сваком умилењу, свакој утехи и сваком поуздању. Рођење Христово показало је, да је обећање божије грешним праоцима нашим дано о спасењу нашем истинито, да су прорицања богодухновених мужева нелажна, да се је започело дело избављења нашег од духа нечастивога, да су раскинути окови ропства адовог. Мислећи на околности рођења Христова, на скромност, смнреност и понижење, ком се Спаситељ света, за љубав страдајућег човечанства, подвргао, днвимо се свесилном Рлзгу, како је прекомерну милост указао човеку, какву је благодат излио на немоћно дело руку својих, како је непојмљивим понижењем својим узвисио човека, и место изгубљеног сретног стања на земљи, даровао му блаженство у другом савршенијем животу; и поред удивљења тога осећамо у срцу захвалност према превечноме Сину божијем, што се ради грешна човека јавио на земљи, са људима пожнвио и за њи се жртвовао. Понижење Исусово, коме се сам својевољно иодвргао, служи човеку за образац скромности и смирености, и кадро је у срцу његовом угушити клицу гордости и надутости, која је нечастивог духа и одбацила од славе и милости божије. Не само да нас је драгоценом крвљу својом изкупио од клетве, и науком својом окреиуо на пут који води у живот вечни, него нам је Спаситељ и примером светога живота, смирености и скромности, показао, како можемо на овоме свету сносити слабости и немоћи, пакости и увреде ближњих наших, како можемо спасоносно заповеди божије испуњавати, и још на овоме свету стећи мир и задовољство; како можемо и друге душе, које с нама у тешњој свези стоје, у сваком похвалном предузећу потпомагатп. Знате богољубазни моји, да нам је Син божији, Спаситељ наш, отворио двери рајске; а треба и то да знате, да у блаженом животу нема приступа тко на себи носи млазеве греха и нечистоте; зато је потребно свакоме Хришћанину, да се постара частно провести кратки овај век на лицу земље. — Тко је у овом животу добродетелан, тко стриљиво подноси незгоде живота, недостатке, беде, гонења и зла друга, а веран остане Богу, — тај ће по уверавању многољубљеног ученика Спаситељевог добити „вепац жнвоша" (Аиокал. II. 10.). 'Го је задатак свакога правога Хришћаннна, то ваља да му је главна брига и тежња, како ће се успешно борити са обмашкивим светом и грехом, а да не сустане, да не заблуди на путу живота. — Многе су препоне, многе замке хришћанској врлини поло-