Srpski sion

бр. 3

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 41

приликом исповедања нроиоведа који свештеник, којему прота то наложи. Не зш.мо да ли он то проповеда браћи ради угледања или хоће можда нрота том приликом да види какав је проиоведник који свештеник. Сад како бало, али колико је год света дужност свештенику проповедништво, толико исто и катпхизација. Кад смо се у проповедништву веџбали у богословијп, па све то чиннмо сад и у неким про топрезвитератима, то колико нам је нужниј« веџбање и угледање у предавању взронауке, како би са обучавањем деце у вери што већи усиех могли постићи. То нам је и иначе нотребно, а особито сад, кад се назаренство међу нама шири на све стране. Оволико смо сматрали за потребно о овом по нас важном иитању рећи, а написасмо с намером, да би и остала браћа свештеницн о том иитању размишљали, пао том и своје мисли изнели. Мило ће нам бпти, ако би се о овом иитању писа.то, а надамо се да ће п уредништво „Срнскога Сиона" радо устуннти места раснрављању његову.*) Р—в. *) Врло радо ћемо то учинити увек. Мисди г. писца о потреби практичних кптихетичних предавања, која би се могла баш приликом протопрезвитератских свештеничких састачака предузимати, могу се само одобрити и знжелити. Кад бп се та предавања практиковала било би добро. Било би од користи. Свештеници би се — који то иначе не чине — спремади за катихетична предавања, а тиме би упућени били да се за катихетични рад вигае заинтересују и са катихетичпим методом боље и свестраније упознају. Слремаље и у катихетичном раду је неопходно као и у сваком другом, ако се жели успеха. А то бага спремање као да код многих парохијских евештеника преетаје па излазу им из богословије. А то је на грдну штету катихетичне им службе, коју ваља особитом пажњом и љубави неговатн ивргаити. Занемаривањем или овлашним вргаењем катихетичпих дужности занемарује се религијозно-наравствено васпитавање народног подмладка, последица чега се у своје време онажа очигледно у религијозно-наравственом стаљу целога народа. Свако средство, које потпомоћи може религијозно-наравствено васпитавање народа, ваља употребити. Јер у религијозном наравственом васпитању запугатон човек, при ступачан је увек брже свакој верској и социјалној заблуди и болести, какву ми гледимо и у назаренској секти. Вољан и удегаен катихетични рад у школама еминетно је средсгво религијозно наравственог васпитавања наррдног и што год тај рад усавршити и успешнијим учинити може, само се собом препоручује. Препоручује се тако и мисао г. иисца. — Ур Поводом представке будимеког епархијеког школеког одбора. I. Нред нама је представка будимског енархијског школског одбора. Пред очи нам излазе

22 школе срнске у тој епархији, којима прети онасност, да, са сиротиње дотичних црквених онштина, престану бити сриске Излазу нам иред очи и оно хиљаду не.јаких Српчића, којима, ради те сиротиње, може да се ускрати подизати у школама невине очп на лик светител.а Саве п душу своју наслађавати песмом св. цркве православне и миле радости српске. У срце кам нродире очајни онај вапај за иомоЂ тим школама и сиаСавање тих С| ичади. И кад би се хтели и даље одавати сентименталности, са сузама би могли нисати ове редове место мастилом. Али, пред озбиљним и критичким иитањем, како нам износи нред очи иредставка, нитп помаже њежност осећаја, нити икоје сентименталисање. Озбнљном питању ваља и озбиљно погледати у очи Молби, каква је у представци изложеиа, ваља одговорити истином и чињеницама, јер она тражи новаца, а не лених речи, каквима је она ваистину написана. Ми ћемо покутпати да тако и учинимо. Шта представка тражи ? Тражи 4000 фор. сталне годишње прииомоћи за 22 школе у будимској епархпји. Од кога тражи? Од Школског Савета Шта може Школски Савет? Упутити ту представку са најгонлијом преиоруком Саборском Одбору. А Саборски Одбор? Узеће ју у претрес, и након нроучења те представко, односно молбе њезине, поставиће без сумње два питања. Прво, -да ли има средстава на расположењу, којима би се тој молби могло задовољити, или тих средстава нема? Друго," п кад би било тих средслава, питање је: да лп би општи пнтерес дозвољавао да се тим средствима испомогну најпре и одмах дотичне школе у ецархији будимској, или би тај интерес налагао, да се тим средствима испомогну у истом положају школе у другим едархијама н. пр. вршачкој и темишварској? Ми у ово друго иитање не ћемо ни улазнти, јзр ће за рзшење представке бити довољан одговор на нрво нитање. Тек кад би на прво пптање моглп добити иовољан одговор, и кад би иред собом имали статистичке иодаткз о оне 22 школе, могли би и у то дру.го нитање ући. Да одговоримо, дакле, на ирво питање. Одговор је тај тако немилосрдан, да нам нара срце. Одговор је: Саборскп Одбор нема на расноложењу средстава, којима би могао