Srpski sion

С тр . 136.

„СРПСКИ СИОН."

ко да заузме празно место. И апостол Павле назива себе у нрвој главп посланиде Галаћаннма аностолом „ни од људи нн кроз човека него кроз ИсуСа Христа и Бога Оца." Такав позив на свећену службу као да је хтео да буде нека имитација оног позива, којим је сам Бог иозвао свога ваплоћеног сина на највише свећенство. И из други-х списа види се, да се по не ким знацима хтела докучити воља Духа Светога и да се тој вољи ириписивали разни избори. Тимотије добио је ио првој иосланици Тимотију (IV, 14) дар (свећенства) по пророштву. За њега веле стари тумачи св. Јов Злашоусши и блаж. Теодорит, да није имао човечји позив него да је изабран божанским откривењем и иосвећен но налогу Духа Оветога. Елимеиж Александријски у својој хомилији ,Који ће се богаташ снасти ?" говори о клирицима азијским, које је св. еванђелиста Јован, враћен (из прогонства) са острва Патмоса, посветио и опажа, да су они на то од Духа одређени. Ове врсте нримера још је доста наведено код Вш^ћат-а (о. с. р. 84- г 89 ■. Било је даље случајева да су аиостоли постављали за епископе оне језичнике, којн се у неком месту први обратили у веру, што им се они чинили најзгоднији за ширење еван|ел,а. То сведочи Клименш Римски у својој носланици Коринћанима (Сар. I. п. ХБН). Имајош историјских потврда, да су аиостоли ностављали епископе. Евсевије наводи по Клименту, да је Јаков ГГраведни од ГГетра п Јована био изабран за еинскопа јерусалимеког (Б. 2, с. 1 ) даље, ла су после смрти Јакова Праведног аисстоли изабрали са епископа јерусалимског Симеона, Клеопнна (1Ж 3, с. 2). Да је народ нмао учешћа у постављању епископа првих векова, има ваздан историјских потврда. По Кгтријану Картагинском епископи долазе на катедре ио суду, уирави и гласом Бога, који сам управља воље оних, који бирају епископа и сведоџбе народа. Он наводи даље, да се треба покоравати еиископима, који су то ностали после божангког суда, после гласа (8иЉа§шт) народа и после пристанка (сопвеп&ит) епископа и т. д. (Б I. Ер. 3.) Исти вели на другом месту (Б. I. Ер. 4.) да главну власт бирати достојне и прогонити недостојне енископе пма народ. Свећеничка рукоположења бивају по њему у присуству и са

знањем народа. да се тако или открију преступи злих или објаве заслуге добрих; нека буде ординација права и законита нснитана гласом и судом свих. Он се нозива на иример апостола. При избору дакле заповеди се, по њему, свима епископима дотпчне области, да се скупе у граду, за који се поставља епискон п да се избор врши у присуству народа, ком не могу умаћи ничија недела ни врлине. За иста тако и бивају код њих (у Африцн) па готово и по свима другим областпма изборп епископа. Тако је, каже Кипријан, изабран енискои Сабин опћим гласом браће и решењем скуиљених епископа. Паводи дал>е: Ер18соро 8ете! Љс1о е! соПе^агит ас р1е1>18 ЈевНтошо е! јисПсН) сотргођа(:о е!с. (Ер. 2.) Неки односе 1е81;1п101по на р1еђ18 а јтНсипш на со11е§агит, и хоће да сведу улогу народа ири избору енисконском на сведочење о животу кандидата. Тако Бевериџе тумачи те речи Кипријанове у том смислу, да су еиискони бирали а на-род само пристајао и казивао свој суд о достојностп изабранога. Али реч 8иЛта§'шт (што значи црепић, којим су стари у народним скушптинама гласали) сведочи, да је народ имао баш неко право бпрања, а коначно је о избору одлучивао еппскопат.*) Ван Еспен тврди, да су нпжи клир и народ имали нраво кандидације а еиархијални епископи право решавања. Да видимо дакле како се бирали епискоии пре првог васел>енског сабора. ЈЕвсевије наводи о римском епископу Фабијапу , да је иостављен од народа, који је видев како му је над главом прелетео голуб, почео једнодушно викати да је способан п тако га је поставио на катедру првосвећеничку (Е. 6. с. 29.). Блажепи Јероним сведочи, да су у Алекеандрији бирали епископа презвитери те цркве одмах по упражњењу катедре, не чекајући ни еиисконе, да би стали на пут евентуалној узбуни у народу. То потврћује и Еиифаније Китарски (Наег. 69. и. 11), Григорије Ниски наводи, да је Григорија Чудошворца поставио з I епископа Федим Амазејски, а сам Грпгорпје да је исто тако поставио Александра Карбонарија. Евсевије дале прнповеда, како су, кад је јерусалпмски епископ Нарцис нобегао, суседни епископи за наследника му ноставили Днја (Е. 6, с 10 н 11). Из Евсевија исго тако знаме, да су некп источни епископи пошто је збачен с антпо*) Не1*е1е, СопсШеп^евсМсћ^е I. В. р. 384.