Srpski sion

НЕДБЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ 1ГРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЈ1МЈЕ КАРЛОВАЧКЕ СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА влаоник: ' уредник: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић. 1111 ммГПТЈ ПТЈТТТГГип II« « ««■ 1МТСПТП »Т.ГПТГГмТПТ!! |ГГГГГ|Т1 ЈГ П мммпиишиип ишПии тиимТПитшиш У Ср. Карловцима у недељу 21. априла 1896.

ПРОПОВИЈЕД 9. јула 1889/) Говорио у парохијалној цркви у Бедовару прота Јован ВучковиЋ. Као и сваке године што се радујем, радовао сам се, драга браћо, и ове године, кад се приближио час, да се са сињега мора к вама кренем. Као што сам до сад свагда уживао, кад сам се враћао у мили овај *) У то доба проглашено је б1«ло, да се тамо код Беловара појавила мајка Божја и свијет, па и правоелавни, вјеровао је томе и ишао је да види чудо, које су тамо почели били навртати против православне Цркве. Војска је из Беловара ишла да раетјера свијет и том приликом убили су војници и једнога голуба, који је требао као дух свети да ее покаже свијету! Поводом тога тобожњег чуда говорио сам дошавши из Далмације у разним мјестима четири нроповиједи, које ево дајем у штампу само зато, што сам и недавно читао, да се опет свијет узбунио био на глас о новој једној појави мајке Божје. А биће тога и у буд»ће. Па можда ће један или други евештеник наћи у овим мојим проповиједима које зрнце, које ће моћи у таквој прилици употребити.

крај, међу вас, тако сам и ове године ужи вао. И као што сам свагда весела срца и усхићене душе улазио у свети овај храм. да по доласку из далека свијета благодарим милосгивом Богу за здравље своје и вагае, да му се помолим за се и за сву браћу, исто сам тако осјећао и овијех дана ону необичну веселост срца и усхићеност душе, кад сам помишљао, да ћу ево данашњега дана стати пред ову свету трапезу и с вама се заједно што тоилије и усрдније Богу помолити. Да, браћо моја годинама већ ми се познајемо, па хвала Богу и данас се љубимо и штујемо, као што смо се љубили, штовали, назили и слушали од првога дана, кад сам ступивши у службу Богу међу вас дошао. Првих дана стрепио сам и зебао, помишљајући на тежину службе своје А што који дан даље, постајао сам све одважнији. МилостБожја наклонила ми је срца ваша, па сам могао љубављу вашом јачати