Srpski sion

С тр . 388. „ОРНСКИ

је одбрану Тирола од нападаја Француза и Италијанаца. Год. 1861. ожени се но дј )уги пут, с војвоткињом Маријом Анунцијатом. ћерком Фердинанда II, краља обе Сицилије 1871. прекинут је и овај брак смрћу надвојвоткињином, аизтог бракаимао је надвојвода четворо деце: Фрању Фердинанда, Отона, Фердинанда Карла и Мар гарету СоФију. Трећи пут ожепио се пад војвода 1873. г. приицезом Маријом Терезијом од Браганце, с којом је илао двоје деце: Марију Анунцијату и Јелисавету. Покијни надвојвода врло је дарежљиво помагао вештине и уметност и зато га је бечка академија наука изабрала за почасног члана. У војсци је имао степеп коњичког генерала; био је шеФ једиог австроугарског и више иностраних пукова. У знак туге и жалости за блаженоупокојеним падвојводом вију се тужно црне заставе на иатријарашком двору, саборној цркви, магистрату, богословији и гпмпазији, срп. читаоиици, а смрт милог покојника огла шена је и звонима саборие цркве и других овоместних српских православних пркви. (Његова Светост, преузвишени господин патријарх Георгије) отпутовао је у прошли четвртак брзим возом у Беч, да присуствује укоиу блаженоупокојеног царског и краљевског Височанства надвојводе Карла Људевита, који је био у петак после подне. Његову Светосш прати протослнђел г. Лукијан БогдаповмИ. Његова Светост отнутовала је заједно са преузвишеним кр. комесаром. (Високопреосвештени Епископи) пакрачки Мирон НиколиИ и горњокарловачкп Михаило ГрујиЛ отнутовали су својим резпденцијама у прогалу среду, оеобним возом, после подне у 1 / а 5 сати. Високопреосвенггенп еппскои бачки Герман ОиачиИ вратпо се у своју резиденцију у уторак после подне, а у четвртак брзим возом из југра отнутовао је у купатпло Карлсбад, да настави своје лечење. Високопреосвештепи епискон темишварски Никанор ПоиовиЛ бави се још у Кмрловцн као мио гост Његове Свегости, св. Пашријарха Георгија. Високопреосвештени епископ Пиканор је потиуно здрав п увек свежа и бодра добра расположења. Познат свакоме са своје миле љубазности и доброте, долазак Његова Високопреосвештенства исиуњавао нас је без

СИОН." В р . 20.

разлике све радосним чувствима, да смо Га могли и опет видити у својој средини. Високоиреосвештени је иредусретан и поздрављан очигледном и живом симпатијом целог карловачког грађанства сваком приликом, кад год је имало прилике и задовољетва да Га види. (Писмене радње за иопит зрелости) на српској великој гпмназији карловачкој рађено су и довршене прошле недеље. (За привременог управитеља манастиру Фенеку) ностављен је јеромонах н намесник манастира Беочина о. Митрофан МулутиновиЛ. (| Јереј Ђор^е Бранкови!) нарох у Велпком Гају нремпнуо је 1. (13.) маја о. г. у 31 години свога живота. Пренесен је у Вргаац и ту сараљен. ЈГака му зеиља и вечан му спомен! (•ј- Александар Рајковиб) равнајућп учптељ срнскнх иравославнпх веронсповеднпх школа карловачких преминуо је 5. (17.) у Карловцима, после дуга и тешка боловања. Покојнпк је био ваљан учптељ, а учптељевао је већ 39-ту годпну. Био је члан архидијецезалног енархпјског школског одбора. Сарањен је уз велнко саучешће евештенства и карловачког грађанства. У цркви се опростно у име учитељства и пгколе српске умировљеии учптељ г. Јосифовић. Лака му земља и вечан сиомен! (| Фридрих Дитес), чувени педагог, умро је у Бечу у 67 години својој. Гођен је у Саској. (Награђена композидија.) 27. апрпла (9. маја.) о. г. нриредило је друштво „Гусле" у В.-Кпкинди | у сномен спаљења моћнју св. Саве редовну годишњу дечију беседу. Том ириликом, осим осталих тачака, певала су деца и оиих 6 песама, које су биле послате на распнсану награду од 25 фор. којуједру штво „Гусле" још нрошле годпне раснисало за једну дечију композицнју са'роком до св. Саве. По стечају иублика је имала пресудитн, која ће несма добити награду. ЈГосетиоцп су добилн куиопе еа оним бројевпма, нод којнма су ове песме за награду у програму биле уврштепе (7., 11.. 13., 15. п 17.) п ио свршетку беседе сваки је исекао и предар онај број, која ку се иесма од тпх 6 пајбоље допала. По тои су нребројани гласовп, те се ноказао овај резултат: „Мајска несма" иод бр. 11. добнла је 48 гласова, „У пролеће* бр. 13. 40. „У лето" бр. 15. 24 н ..V горици бр. 17. 1 глас. Пошто је „Мајска песма" добила пајвише гласова, то је отворено писмо, које скрива име њена комиозитора. Комноновао ју је Сава ЛудајиИ, учптељ у Сенти, који ће добити и паграду од 25 фор. — Писма композитора осталих песама су одмах пос-ле беседе јавно снаљена.