Srpski sion

Број 20.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 329.

га Па и ја га радо слушам, кад год ме срећа међу вас доведе. Тако и јутрос, кад је први пут звекнуло, да даде знак за свету литурђију, изшиао сам из собг, да -се наслушам љегова мила гласа. И оно је дуго звонило и дуго вас је звало. Чисто сам ос.јећао како се пашти, да пробије гласом својим брда наша, да напуни њиме долине иаше, да продре кроз густу шуму и да допре у свако сеоце наше и свакој кући н свакој души православној да јави да је вријеме к цркви полазитн. Дуго јо оно звонило и дуго сам га слушао, па мишљах у себи: звонипт ли глухим ушима, дираш ли у тврда срца, хоће ли те чути они. које зовеш, хоћеш ли им срце весељем испупити и у душп им пробудити жељу. да се гласу твојем одазову, да стресу са себе свакидашње бриге, да забораве па невоље своје, дадођу Мајпи својој у ноходе! Тако сам мислио, а погледао сам по брдима и пољима, иза којих су ваша села. И како сам се обрадовао, кад опазих поједине рне бијелих црквара, како се из шумА, и иза брда помаљају и к цркви се својо.ј журе! Благо нама, још нијесмо оглувили, још нам се срце није скаменило. још смо кадри да осјетимо чаробне звуке овог нашег старог звона ! Па и што би, сиротињо моја, с тобом већ било. да ти у гудурама овим пнје лијепе ове цркве твоје и на њој милозвучпих пет звона ових, која те свагда дивио разговарају и к њежној те Мајци призивљу, а Она те тјеши и храбри, да ннкад не заборавиш ко си и шта си! И притичи јој свагда и слободно, јер у биједи и невољи твојој Она ти је у планини овој једипи иријатељ, једипи спаситељ. Сваки пут, кад вас Мајка ова ваша умилним гласом звона својег на молитву иозове, иађите се овдје. Не лијепите се и пе изговарајте се на посао. Шест дана ваши су. Радите и урадите у њих све нослове своје, а дап седми нека вам буде дан од одмора, посвећен Госноду Богу вашем, а и вашој тјелесној и душевној користи. У тешком послу вашем нотребан вам је тај одмор исто као и залогај круха. Без њега би снага ваша малаксала под теретом и напором свакидањим и брзо би се ис-

трошила Треба јој одмор, да се занови за даљи плодан рад. Одмара се и земља ваша, да би вам кад је засијете крухом уродила. И начин, којим ви живите, иште такође, да имате један дан, у који ћете се моћи и боље умити и чистије обући, тијело своје и одијело у бољи ред довести, но што можете других дана рано ранећи и касно лијежући и журећи се на посао, који вам тијело тешким знојем облијева и дебелом прашином нокрива. Да вам није тога дапа од одмора, када би се дружипа ваша иашла надому? Баздап сте но пол.има, ливадама и шумама, на свом, или на туђем послу, а многи ие дође пи на коиак иод кров куће своје. По више дапа буде. да отац и ме види дијете своје н син да не угледа мнло лице мајке своје и жена да се пе обрадује мужу својему ; па да вам пије тога дана од одмора, када бн се ииаче у миру и бар колико.ј толикој безбрижности састали и духом дома својег обновпли? А у пеирекидном иослу и уморени тешкмм радом и свакдањим бригама, када би мало живл.е помислили иа Онога, који труду вашем благослов даје и када би се душа ваша отела из јарма, у који је с тијелом унрегпута, да полети к Опоме, који ју је дао ? Или би зар добро било, да из дана у дап нелрестапо само за тијело живите и само се за оно старате, што вам је иотребио за овај земаљски живот? Зар се тако радећи пе.би изједиачили са бездушним животињама, које само за тим иду, да се пахране и напоје? Би осјећате да сте друго [вешто ио што су животиње, ви сте људи, ви душу имате, а душа ваша треба да има у еедмици бар један свој дап, или бар њеколико евојих часова у том дану. Па и ти су часови опет вама за корист, јер тих часова пајбоље ћете се одморити, тих часова ће вам срце оживјети, душа се разведрнти и ви се еасвијем нреобразити. Без икаква дакле изговора држите дан од одмора н посвећујте га Госноду Богу својему, који вас у светом храму свом чека, да му се приближите. Радо бвх и нодуље забавио се с вама о питању поласка цркве, јер чуо сам да сте почели малаксавати у ревпости својој