Srpski sion

Број 21.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 345.

свима, који тада иођоше па нут срамоте. Оиростио је, јер су се сви повратили, покајади и Цркву своју од веће жалости и срамоте сачували. Послије њеколико мјесеци иашао сам се међу вама, као канелан ове нарохије И много пута већ казивао сам вам, како сам у ирве дане међу вама страховао и зебао. Ми1пл>ах: ако се народ овај онет узбупи, па ако се, пе дао Бог, догоди каква штета за православну Цркву шта ћу тада?! Но хвача Богу, све је остало на миру и уз то још ми се завољесм ■, пазисмо, штовасмо и слушасмо. 11а што даље, све сам сигурнији у вама био и све више сте ми давали прилике, да у вама уживам. И дође вријеме, да се растајемо. Ви сте дознали, да сам отишао изненада и без с Богом и без онроштаја. Но набрзо донгао сам и ми смо се онростили у храму овом и опроштај свој сузом смо оросили. Нри онјјоштају том обећао сам вам. да ћемо се и дал.е виђати и кад до!>е вријеме мог школског одмора, да ћу до Божје воље и у вашем храму овом с вама заједно бар који пут Богу се номолити. Па ево и бива тако. И знам да вам то није криво, а мени је мило. Но зашто ја вама то све баш дапас сномињем? Зашто овако околишим и зашто вам па збору овом вашем пе почињем већ говор о смислу данашње^а нразника, о чудном завршетку земаљског живота пресвете Богородице и о пресветој тој Мајци нашој, која нам је постала Мајком по Госноду нашем Исусу Христу, Спаситељу пашем? Досадањих годипа ми смо свагда о томе се поучавали у данашњи дан. Иа зашто не би и данас то исто радили, а спомињање о нашој прошлостн могли би оставити за други који иут? ! Јест, браћо. н сам бих најволио, да сам могао тако урадити. Али ви сте чули са каквим сам ријечима ову дапашњу нроиовијед започео. Опоре су онеријечи и страшне. И сам сам се од њих унлашио, а ипак сам их морао изустити. Ојађепа душа моја сегнула је тада у прошлост, да се разабере Почео сам околишити, јер сам се иобојао, да би се сав бол срца мојег у часу овом мигао на вас излити.

Гледајући вас већ више од мјесец дана, како по пебу звјерате и за чудесима летите и чудеса тражите, на одавде чак до „Марије бистричке" иутујете, пе би ли се само чуда каквог дочепали и нашавши се данас мећу вама, морао сам вас ноздравити немилом ријечи: родх иВкавж и ирелкжод-ки знллиша ицитх! А жао ми је и у срцу ме боли, да баш на дапашњи дан морам назвати родом неваљалим и иоквареним опе, са којима се у сузама оиростих. Знам да ћу вам нокварити весеље данашњега вашег збора, али сами сте криви. Када ви баш по што по то хоћете да видите чудо и за п.им трчите и знамења њека тражите и иикако да се смирите, онда и ја морам стегнути срце своје и добацити вам у лице ријеч, не своју, већ ријеч Спаситеља иашег, коју је рекао онима, који исто тако знамења тражише, као што их и ви тражите. Осудивши оне. којима је први пут рекао, да су лукави и прељубочинци, када знамења траже, Оп је осудио и вас. И као што ћете видјети, пада та осуда Снаситељева на вас још теже, но што је нала иа оне, па које је први пут бачена. То ћу вам све сада разјаснити. Ви само добро слушајте и тубите што вам говорим. Прије двадесетак година била је овдје граничарска комаида. И ви знате, да је тада заповијед била, да се у сваком селу код стражаре држи ноћу стража, или иатрола, као пгто сте ви паучили говорити. И сада је таква заповнјед, али се она сада не извршује оиако, као што се за граничарске владе морала извршавати. На тој ноћној стражи стајао је сигурно и мпоги од вас, који сте сада овдје. И сјећате се за цијело, да сте мимо страже мирно нронуштали сељане своје, а у мраку их нијесте ни видјели. На нитање ваше иознаник ваш одговорио вам је „домаћи" и ви сте га по гласу иозиали и пронустили Зауставили сте иак само опога и тражили сте да вам нокаже биљег какав само од онога, ко вам се учинио сумњив. Од нознатога нијесте тражили иасоша, јер сте знали ко је. А да сте га зауставили, или за њим потрчали да га зауставите и иа испит га ставите, ругало би вам се цијело село, чак би вас и дјеца задиркивала, кад би то учинили из