Srpski sion

Б р . 21.

„СРПСКИ СИОН."

литературу и науку, папизам је оправдао свој рад, као да се брпне, да управи умове к Богу и даначини науку и литературу благочестизима. Али је у истини папско мерило само гњавило н порабоћавало умове и Раи1 8агр1 је био сасвим у праву кад је о борби папизма с науком п литературом помоћу индекса опазио, е се „никада не може измислити бољи пут, да се начине људи глупацима него тај нод изговором, да се учине разумнима". 2 Нрема свему томе католичка богословска наука иема ни славне прошлости, нп наде на процветање у будућности. Мора се иризнати, богословска литература католицизма је велика и богата, Али њено богатство је квантитативно, а не квалитагивно. Још средњевековни богослови оставише по"ле себе фолијанте, који задивљују огромнон'|ћу труда па и ерудиције. Па ипак фолијанти тнх трудбеника не уживају у научно богословском свету баш велике славе. Тома Аквинат, Белармин, Пероне и многа друга светила католичког богословија средњих векова и новог времена написаше много великих дела, унотребише много ерудиције, с великим напрезањем радише својим гипким и силним умом; али се њпхови нодвизи не могу назвати плодоноснима за хришћанску богословску науку. Они су радили стегнути и снутани обавезом службе иапизму, и на њиховим се делима иоказало, да ропска зависност од папства даје богословској науци у католицизму таке црте, на којима почивају њени крупни недостатци како по спољашњем облику, тако н по самоме правцу. Прицопљујући на богословску науку нринципе и теорије иаиизма, католицизам тим самим окива богословеку мисао у тесиом кругу нримљеног и у Риму одобреног учења и на тај начин ствара за њу такав иоложај, из кога нема излаза, удара, на њу такове окове, који не даду да се макне даље ван указаних граница. То се нре свега показује на сиољашњем облику богословске науке, која у католицизму носи карактер по нреимућству формално-дијалектички. Пмајући ствар с појмовима, на њу (науку) ирицепљеним, она (наука) не може и није у ираву подврћи испитивању оно, пгго се тим појмовима исказује. Задаћа и сврха њена јест само у томе, да , из датих нојмова изради целокупну и уређену систему А то се и постизава помоћу дијалектичког процеса с 2 Назе. Нап(1ђисћ с1ег рго1е8*ап1. Ро1еппк. 5. АиД. 8. 636. БеЈр/л^. 1891.

њима, чија је суштина у томе, да се дати појмови анализују и рашчлаљују, да се разређују но рубрикама и сгављају под извесне категорпје, свезују и комбинују међу собом, облаче у силогнстпчне облике, образујући на тај начин ланац ставака и закључака, да се уопће подвргавају свима могућим операцијама, какве се само могу обавити над њима по законима дедуктивне логике Разуме се само но себи, да се ири такој обради богословске науке у њој обраћа искључива нажња на спољашњу уређеност системе и формалну правилност кретања мислп А што се тиче унутарње садржине н правца, богословска наука у католицизму пз указаног узрока. т ј. ропске зависности од папства, неизбежно постаје тенденцијозном и иставља ту своју тенденцијозност у томе, што тумачи хришћанску истину у духу и смислу оних докгрина п теорија, којнх се мора држати по пропису пз Рнма. Стога свака грана богословског знања добива у католидизму нотпуно засебни карактер, специјално папистички. Веома згодно одређује тај карактер Карћае1е Мапапо, који, доказавши, да је немогуће и да се не може сложити с иринцинима паиизма развиће какве му драго било самосталне филозофије у католицизму, вели : ,/Го исто се мора рећи и о богословији. Истнна католичанство има своје богословије, али оно потпуно одговара његовој филозофији. Оно је чак у строжијем смислу, него филозофија, наука паиска; оно пбстоји само за службу иаии. Католичко богословије нпје мисао активиа, која чини испитивања у области вере и религијозних догмата; она није мпсао, која схваћа веру п догмате, која се задубл>у,је у њих и на основу тога удара својо.ј објективно.сти печат своје свесне, рефлекту.јуће субјективностн. (Наставиће се). Реферат катихете н проФесора на вел. кр. реалци у Земуну јереја Саве Теодоровића (Свршетак) II. Мишљење о садавим уџбеницима. Колико је смерно подиисаном познато, у разним заводима у подручју карловачке Митроиолнје унотреол.ују се у нојединим разредима следеће веронаучне књиге као уџбеници: 1.) „Приповијетке из старога и новога завјета" нревео Ђуро Даничић.