Srpski sion

С тр . 366.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 22.

који су, не презајући од опасиости, да буду екскомуницирани и спаљени, говорили папи истину, указивали на исквареност римске дркве, а осим тога ностојало је још независно од папе универзитетско богословије, које је смело, да стане на чело опозиције и иокрета за реформу. А данас је све то утонуло у бескрајном сервилизму; данас већ ниједан свештеник, ниједан епискон, ниједан доктор богословија не сме, да отворено нориче чак саме спољашње израсли владајуће системе, као што су н. пр. тобожња чудеса у Лурду и др Исто видимо данас и у области светској, политичној. У средњем веку је бивало императора и краљева који су се борили против претензија папства, и то не само на земљишту државног права, и нису се бојали одлучења п интердикта; у Немачкој, у Француској, краљеви, државни сталежи, парламенти, имађаху смелости, да устају иротив напских декрета и да не даду њихово јавно обнародовање; — тако је ноступила још недавно Марија Терезпја с познатом булом (Касћ(та11181)и11е), Е0 ЈУ је сматрала за неиристојну. А сад и у протестантским државама чак још више него у католичким државама видимо некакво клањање иред иапом, немање храбрости, верности својим нринципима, а то, само се по себи разуме, изазива у напи п у папистама најсмелије наде и замисли". 1 (Наставиће се.) ' Веи^асћег Мегкиг. 1893. N1-. 6. 88. 45. 46.

Мишљење еа одноеним предлозима о наетавним плановима по којпма се еада предаје иравоелавна вјеронаука у ншким и вишим гимназпјама одноено реалкама. Поднио сннодалној анкетн прота Јован Вучковић. У краљевинама Хрватској и Славонији издана еу. од године 1885. овамо, три разиа наставна илана за православну вјерозаконеку наставу у средњим школама. Наредбом виеоке кр. земаљеке владе у Загребу од 18. новембра 1885. бр. 12298. издан јо план заједнички за 1имназију, реалку и нрепарандију у Загребу. Наредбом исте високе владе од 10. сеитембра 1888. бр. 8931. издан је плаи за она средња училишта, која имају посебног вјероучитеља.

Наредбом високоисте пак од 29. марта 1895. бр 4013. издан је нлан за гимназију и реалку осјечку. Поводом тога одмах примјећујем, да мислим, да нам толико планова не треба. Или био катихета само једино за гимназију, или пак и за гимназију и за реалку и за нрепарандију, држим да би се свагда могло а и требало радити по једном нлану, еамо кад би се од стране владе односним заводским управама наложило, да сахате за православног вјероучитеља имају ставити у исто доба, паиме тако, да исти разреди у гимназији и реалци имају у исто доба вјеронаук, а исто тако и поједини течајеви нреиарандије у исто доба када и разреди више гимназије и више реалке, којима одговарају, те на тај начин број сахата за иравославног катихету остао би исти, ма да је оп катихета у три разна завода, јер би се односни разреди скуиљали на једно мјесто и заЈеднички исти сахат свршили. Овакав катихета имао би дакле само плус часова, колико их је нотребно у пренарандији за катихетику, нјеније и нравило црквено, јер и ексхортације имале би се обављати заједнички. Ако би висока влада на тај захтијев пристала, што држим да би, онда би нрви и трећи наставни плаи требало каеирати, а други у нечем ноправити и у крјености задржати. Тај план од године 1888. пронисује у 1. разреду : библијску повјест старога завјета у 2. раз.: хришћански катихизис правосл. цркве у 3. разреду: библијску повјест новога завјета у 4. разреду: литургику у 5. разреду: нрви дио догматике у 6. разреду : други дио догматике у 7. разреду: моралку у 8. разреду : историју хришћанске цркве. Књиге но којима се ови предмети пмају изучавати нијесам овдје навео, пошто ћу о њима засебно имати да говорим. Предмета самих што се тиче, држим да не би било шта ироговарати, јер сваки од наведе них потребан је и сви скуиа сачињавају. у главном цјелину еуштиие хришћанскога учења, а иенуњују згодно и вријеме, које је на расноложењу за њихово изучавање. Од тих предмета мислим да не би требало одступити ни с тога, што се њих држи и друга црква, с које дјецом дјеца православне цркве заједно су и у школи, па је баш п згодно, да се нравославни ученици баве у извјесној години са истим предмстом, с