Srpski sion

О тр . 370.

„СРПСКИ

оион.-

М р. 22.

а шггомде јој одушевљава за вештину н плеженито надметање. Евала му! (Извештај друштва за потпомагаае сиромашних а вредних Срба олушача у кр. овеучилишту Фрање ЈооиФа I, у Загребу) издао је ове године, за дрз г штвене чланове, Управљачки Одбор тога друштва. Од 1 новембра 1894 г. до 31 децембра 1895 прнмило е друштво 3582 фр. 23 н. а издало 400 фор. 36 н., и то потпоре правим члановима 297 фр. којом свотом је потпомогнуто 18 чланова, те је иа свакога дошло једва 16 фор. 50 н. Делило се сваког другог месеца. Свота од 3024 фор. 29 н. је ирема друштвеним правплима користоносно уложена као стална друштвена главница. Препоручујемо ово друштво нажњих наших читалаца и желимо му ланретка. (Дотација православног парохијског овештенотва у Далмацији.) Законом 10. децембра 1887. установљено је, да сваки самосталнп свештеник добива 600 фор. годишље дотације, ако служи у мјесту које броји више од 2000 становшша, и 500 фор. ако служи у маљим мјестима. Сада је у Даревинском вијећу изнесен предлог, да се та дотација новпси на 100 фор. годишње, тако да би свештеник, којп стално служи у мјесту са више од 2000 етановнпка имао добивати 700 фор., а који служи у мањиж мјестима 600 фор. годпшње. Пзгледа да ће царевинско впјеће примпти овај предлог, нремда је изнесен п други још један предлог, а на нме, да самосталнп свештеници (редовин пароси) буду изравнани у погледу дотације државним чиновницима IX и VIII служб. разреда, према броју становника дотичнога мјеста гдје служе, и да свако пет година непорочие службе добпју по 200 фор. више. Овај други нредлог наилази на запријеке многе, те ће га Царев. вијеће кашње у згодније вријемо да прими и законом прогласп. За сада ће бити иримљен првн нредлог — ието као што ће битн примљена п законска наредба, по којој ће од сада бити изједначене манастирске парохије са мнрским парохијама, и дакле калуђерп. који су на парохијској службп на манастирским парохијама, добиваће онолику годишњу дотацију, колика је установљена за мнрске свенггенике, нсто као што ће калуђери законом установљену дотацију добивати и онда, кад но наредби епархијске власти сл} т же на мнрској парохпји. „Гл". (Правоолавл.е у Филандији). Св. руски Синод наредио је, те су православне црквене књиге у Филандији преведене на шведскп језик, и кад је у почетку марта отпочето богослужење у гелспнфорској православној цркви на шведском језику, била је ова нуна нунцата. И сами тамошљи протестанти

хитали су ко ће пре наћи места у цркви. Било је људи којп су но 20 и 30. сати иутовали само да чују православно богослужење на матерњем језпку. Старање св. руске православне цркве за сву децу своју, побрннуло се п за дивно ијеннје својој деци и у Филандији. Н кад је извеџбано певачко друштво у гелсинфорској цркви извпјало дивне мелоднје слатких црквенпх песама православнпх на шведском језику, чуо се у цркви плач радосних и усхићених тамошњпх православних синова и ћери. А кад се тако својскн ради и искрено мисли, иије чудо што број православних у Филанднји све већи бива. -- _ (| Јереј Константин Давидови^ парох Ход-мезевашархељски.) У очи Духова умро је у X. М. Вашархељу тамошњи парох Константин Давидовић у 67. години живота, а 39-тој елужбовања Богу и народу. Покојник је био нримеран свештеник у сваком ногледу, а у опхођењу особито љубазан п тактичан тако, да је подједнако бпо љубљен како од своје настве, тако и од целокупног становништва те огромне вароши, пгто се особнто показало нрпликом укопа, где су биле заступљене све корнорацпје и власти, као и свештенство свнју конфесија и сплан народ. Погреб је обавпо Јовап Гавридовић парох дешчанскп са Тимотијем Димитрпјевићем капеланом суботичким и Путпћем јеромонахом бездинскнм другн дан Духова по подке. Особпту иохвалу п по штеваље морамо одатп тамошљој црквеној оиштпни, која је своме ллубљеноме тгароху о евоме трошку приредила, у најиодпунијем емислу речи величанствен укоп! Лака му црна земља! = Ради знања. Свакога без разлике, ко нам до 15. јуна о. г. пе пошље повце за календаре наше из г. 1895., које је од тадање уираве ове штампарије па распродају примио, присиљени ћемо бити тужити посредством нашег адвоката. У Карловцима, 20. маја 1896. Српска манастирска штампарија. Јаван рачун (Свршетак) По 4 фор. 77 новч : (10 франака) Господин Др. Милорад Гадуловпћ, секретар српског консулата у Будимпешти. По 4 фор.: Господин Ђорђе Вукичевић, управитељ пренарандије, Сомбор. По 3 фор.: Г. г.: Пегар Болгарић, Долово; Јован Јеремић, прота, Карловци; Јулије Веровац; Михајло пл Дракулић; Алиннија п Жандор Јовановић ; Петар п Даиица Костић; Н. Н; М. Најман; Коста Николић, парох, Калаз; Др. Душан Петровић, Су-