Srpski sion

Б р . 22.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 363.

без благословена илода и жртве, које сте драговољно храму овом светом данас донијели, богато ће вам се наплатити од Онога, који хоће да му служимо у истиеи и онако, као што ЕВему нриличи. Имао би вам свима, и вама који сте синови Цркве наше православне, а и вама који другој Цркви нрипадате, још много говорити, а све о чудесима, али малаксавају већ и силе моје, а и ваше ће нонустити, па не би ме добро ни разумјели, а не би ни заиамтили све. Но једно вам још морам рећи, да се знате равнати. Ви сви зиате, да Бог може учинити чудо, а знате да он чуда и твори. Али ви пе мојте тражити, да вам се Он у чуду појави. Он има сада Цркву Своју, преко које с нама говори и кроз коју нас к Себи ириводи. Није дакле ни нотребно, да се честа чудеса догађају. То је требало онда, када Цркве још није било и онда, кад се Она у свијету оснивала. Требало је то за оне, који још иијесу вјеровали, или су у вјери слаби били. Ви иак велите да вјерујете, ви сте хришћаии, па или се крстили, или крижали. Вама дакле не треба чудеса и ви немате рашта нод силу тражити, да вам се чудо нокаже. Устреба ли и чудо, Бог ће га у милости својој и учинити и сама Црква ваша унутиће вас, да се чуду том поклоните и оно што треба нз њега да научите. Тако учи о чуду наша Црква, која вас руком мојом а благословом Божјим благосиља ево у часу овом у тврдој нади, да ћете одсад боље судити о најсветијим стварима и у увјерењу, да ће тај благослов Њезии матерински бити залог љубави ваше сирам Ње и преданостн Њојзи у свима ириликама и у свима часовима живота вашег, дај Боже, мирног, паметног, честитог, Богу угодног! Амин.

Основни принцип римског католицизма. — Н. Ејељајев. (Наставак) Оно је теолоигаам, чију догматичну садржину чини непогрешивост папина, а морал — силабус, казујистика и нробабилизам језујитски". Нај-

горе је то, што тенденцијозност католичког богословија утиче не само на поставку разгледаног пптања, него и на сам начин његовог расправљања и аргументисања. „У римском католидизму, вели ТвсћаскеН, истину је открио људима паиа; она је овде потпуно готова без икаквог суделовања науке; па ипак се представнидима науке даје још доста простора; нанример свима се римским црквеним историчарима оставља потпуна могућност, да искваре своје очи, истражу.јући у изворима свих векова учење о личној непогрешивости папиној". 2 Такав проблем поставља богословима римским ватикански декрет. Али и пре тога су се борци папизма налазили у сличном положају. Поред њих је свагда на прву наснову излазила задаћа — да оправдају енископе Рима у њиховој тежњи господству и апсолутизму и да докажу, да супрематија римске катедре ужива у цркви опће признање од ночетка. Али директним путевима и законитим средствима ннје било могуће постићи ту сврху, јер се папска присвајања и теорије не потврђују ни св. Писмом, ни васељенским предањем, ни нрактиком и историјом старе цркве, са свом разновршћу и сложеношћу појава црквено-историјског живота у иравим вековима, ни споменицима старе црквене писмености, са свим богатетвом и опширношћу њене садржине. Ради тога тек што је почела папска, система ницати и једва су сазнали за потребу, да има своју теоретску основу, кад ал' се иочињу, да би задовољили ту потребу, јављати на западу све могуће измишљотине, проналазе се аргументи очигледно лажни, стварају се одредбе у име сабора, којих никад није било, фабрикују се и пуштају се у свет нодметнути документи, измишљавају се историјски факти, кваре се текстови оригиналних саборских аката и списа св. отаца умецима и повредама друге врсте. Поред све своје неуглађености и грубости, те су нреваре имале успеха и помогле напама да се дочепају власти и да остваре своје сањарије. „Сва система напства се оснива на фантазијама, измишљотинама", вели Ј. ГпесМсћ, одређујући њихов значај у историји развића панских доктрина. 3 Најпосле преваре бише откривене. Ипак је система лажи 2 Раи1 Тбс1)асквг1. Еуап^еИвсће Ро1егтк ^е^еп <Пе гоШ18с11е К1ге11е. 8. 211. во^ћа. 1885. 3 Ј. КпеДпсћ, 0ебсћ1сћ1е с1е« та1)сап18е11, СопгПз. I, 18. Вош1. 1877.