Srpski sion

Б р . 23

. Хршнћансни катихизис нравославпе источне црквс на срнску младеж средњих школа, по иреводу мптрополита Михаила у наставном пак илаиу старијем иа аагребачкс ередн.е школс: Вукићеиићев катихизис за трећи разред огнових школа Одредба да се у гнмназији бнло у другом бнло у тре1н'м разреду учи она иста књига, која се учи у трс':ем разреду основпих школа, рекао бих да је учињена само зато, да се у нлану иепуин оно мјесто на које долазн катихпзис! Иначе се не може разумјети 11о ни опај ошнирпији катихизис биоградског издања није више згодан Показује то најбол.е та околност, пгго јс од нстога приређено ново и срнско издање од Боже ЈовановиКа, које много боље сврси одговара. То ново јеете п.епгго оп ширнпје, али (>но би се мо!'ло згодпо мало и скратити и у екраКепом облику ђацима у руку дати. Особина тога повог издања поглавито је у том, што не стоји више на аитањима и одговорима, а то је за одраслије ђакс већ бољи начин. 3. Литцргука се учи ноглавито по књизи Николе Живковића, која је у главном добра, но није без мана. Мане тс књиге навео еам опширније у оцјеии својој на исту ;;љигу у „Иетнпи" (1885/6, стр. 8^, 81. 82 и 83.) Кад би се тај уџбеник према оним примједбама ноправио, што не би било тешко учинити, држим да би тада ностао сасвијем нрикладан. /. Догматика учи се у 5. и 6. разреду 110 нреводу са руског (архим. Антонија). Оригинал те књиге није лош, шта више врло је добар. Иети је прорачунан на духовне руске семинарије. Та већ околност доводи у питање згодност љегову за наше средњс школе, које стоје на другој основи, но што је она духовних семинарија. Но кад не би те околности ни било, инак наш уџбеник овакав какав је не ваља, јер јс рђаво иреведен, чак и у кардиналним питаљима. као што је н. пр. питање о начину свршавања св. тајне крштења. Превод би се дакле морао провјерити. Но имао бих још њсшто сноменути. Дијелење нредмета као што је догматика у двије годинс није згодно. Истина дијеле се у средњим школама и друге науке на вишс годииа, али те иауке имају у појединим годинама само донекле исто име п. пр. историја, а ствар је засебно њешто, илн пак као што је код математике и Физике, друкчија је свеза између нартија

С тр . 383.

ко.је се у иојединим годинама уче, но што је у догматици. Зашто н. пр у 5 разреду да се учи партија до доласка Спаеитељева? Зашто не даље? Свс оно што сс односи на догму најбоље је свршпти уједно и свезу пе прекидати. При томе та најважнија наука безусловно треба да има свој увод, који би V систему скуиио свс што јој предходи и свему томе разумне основе ноказао. Прије носебне догматике треба да иде опћа догматика, која ће оеновати и утврдити авторитет поссбне догматике. Шта би оића догматика имала садржати види се из приклонљене под ./• основе за <т$у догматику, коју сам саставио и овдјс приложио ради нровјерења и нужнога претреса. Ако би се та основа прихватнла, опда бих но и.ој израдио уџбепик за 5 разред, а у 6. би дошла посебнч догматика, њешто краћа но што је ова садашња. 5. Моралка се учн но кн.изи, која је нреведена са руског старијег уџбеника за духовне ссмииарије. Вал,да нема несварљивије књиге но што је ова, па је зато треба згоднијом замијенитп. Но којом? Загребачки катихета Петровић издао је у Сарајеву једпу „Малу моралку", која би но моме суду могла бити згоднија, кад би се само поправила од натписа па до краја и у систематичнији ред довела, мјестимично можда и попунила. Ако би сс тај мој предлог о Петровићевој кљизи прихватио, могао бих о љој тада усмено опширпије реФерисати и ноказати недостатке, од којих она патн, како би се исти исправити могли. 6. Историја, учи се сада ио књизи Николе Живковића, са којом као да су средњошколски вјероучител.н задовољни. Но како се иста више не може ни добити у продаји, приредио је писац ново издање, које је већ и одобрепо. Кад бих могао то ново издање, које ,је још у рукопису, нрегледати, тада бих вал.да лакше створио и суд свој. Ово садање издање п ако сам чуо да га сматрају добрим, држим да иије добро за наше прилике. Оно што је 1'ус учинио у својој системи за руску цркву, требао је Србин учинити за своју. Не свиђа ми сс ии ледена сухопарност те књиге, у којој се без живота ирича о животу Цркве. При томе оназили. су и други и хронолошких погрјсшака у овом издању. Но можда је то све у иовом нонрављено. С тога бих иредложио, да се од г. Живковића Николе изиште н.егов већ одобрени рукопис, иа да ее види, да ли ће

„ОРПСК И СИОН ."