Srpski sion

Вр . бб.

С тр . 455

тих духовних казни, о томе врло лепо говоре споменици отаро црквене (каноничке и светоотачке) писмености, где се енитимије називају лекарством. поправљањем и т. д. „Сагрешио си, нремишља св. Јован Златоусти, обрати се цркви, принеси покајање. Овде је лекарница, а не судилиште, овде дају онроштај грехова, а не муче". 2 Одбацујући на тај начин гледиЈпте, као да епитимије, по суштини својој, имају карактер казни за нанлату и укор, црква исго тако никада није ишла за том сврхом, у нримени њиховој на лечење болести еавести, да међу степеном греховностп човекове. иред Богом и наметнутом на грешника казном буде насигурно сачувана извесна мера. Ту лажну идеју мере св. Златоуст одлучно одбацује, кад вели : „одређивати епитимије треба не нросто према "мери грехова, но сагласно са расположењем грешника 1 '. 1 Истина, каноничке установе о епитимијама указују квантитативни одношај (у годинама) међу временом стања под еиитимијом и различитим врстама и степенима грехова. Али извесна дужина енитимије установљена каноничким правилима не састоји се у томе, да се самом дужином њеном одређује очишћење грехова и мера греховности пред Богом. Напротив се еиитимија одређује и показује њена дужина, као искушење, у коме се морају показати илодови достојни покајања и знаци истинитог повратка човековог од греха на пут врлине. 2 То се види из тога, што ни оцп, ни сабори никада нису доноснлп своје установе о енитимијама у смислу безуветно-обавезном за црквене настире, него су им саветовали, да с обзиром на духовно расположење иокајника, скраћују епитимије, замењују теже лакшима и чак сасвим да пх укидају. 1п ае(;шпе роепкепИае, оиажа блажени Августин, поп 1аш соп81с1егап(1а е§(: тепвига {етропв СЈиат До'1опв. 3 Али напротив васељенском учењу и нрактици, с. гледишта католичке теорије, на лекарницу иокајања треба 2 13е роепН.. Нот. III. МонЈе^аисоп. II, 300. Н|ларТ8$; бТабХ &б ттју бХчХтЈасау хас &{;ссХб1фо\> тт ] у аоб ајлартсау . . в 1атрбу ';ар гатсу еутабО-а, оо бсхаатт}рЕ,07* оих ббО-буад &р,арттј[1ато)7 атсастооу, аХХа ао^х^Р 7 ] 017 а[лартт]{1ата)У тгарб^оу. 1 05 Јдср лкХм; кро~ тб та>7 . тсархтстао^атш јхбтроу ббТ ха1 тују . бтит^хсау бтсс &^б^* аХХа хас хгјд та>у а.\их,ртшпт атоХа^ба^ас тсроасрбабоос;. I СПгубоз!:. 1)е внсегЛо^.. Ш>. II. Орр. отп. Е<1. Моп(;еГаисо11, Т. 1, р. 374. 2 О пбггб курса дерковнаго законов^дћшл. В бтп . II, стр. 88. Нетроград. 1851. 3 Аи^ич4. Епсћјгк!. аЛ ^аигеп!. Сар. Т^ХУ. Мј^пе Ра1го1о§. Са1. Х&. 262.

гледати, као на судски трибунал, из кога нико -не може пзп1.п с потпуним отпуштењем грехова; јер, по учељу римске цркве, духовни пастири, бринући се о поправци нокајника, морају у исто време назити, да сваки од њих ионесе дужну казну према мери греха. 4 4 На1)еп1 8асег(1о(е8 Ооппш', ^иап1ит 8р1гИи8 е4 рги<1еп1ла ви^&езбеп!;, рго ^иаНШе С1чт1пит, е4 роепиепМшп ?аси11а1е 8а1и1аге8 е1; сопуеп1е.п1е8 ваНв&сИопез 1шип^е.ге-: пе, 81 ^ог4е рессаИз сошиуеап^, е! 1пс1и1деп1ш8 сит роепг(епИБив а^ап!, 1аеУ18в1та ^иаес1ат орега рго §гау1381т18 АеНс118 1пшп^епс1о, аНелогит ресса1огит рагНсЈрев еШсЈап • 1иг. НаЂеап! аи1ет ргае осиНб, и! ааИа^асМо, диат 1тропип1, поп вН 1;ап1;ит ас1 поуае уНае сив1;оШат е4 1п6пш1:а(;18 тесНсатеп1.ит, бе<1 еИат а <1 ргае1еп1;огит ресса(огат ујп (Нс1ат е1; сазИ&аНопет. Сопа1. Тг1с1еп1;. 8е88. XIV. Сар. 8. с!е роепИ. Царека Лавра у Србији. (СБрш^так) Ми смо напоменули раније како се из моштију св. Симеона јављају не мало разних чудеса. 0 исгим чудесима сачувало се много причања. Лриказаћу вам овде два такова, чудесна случаја, од којих се један догодио наскоро после препесења моштију Симеона мироточивог из Атонског Хилендара у Студеницу, — а други у садање време нре 14. година. —■ Кад је св. Оава. по други пут отишао из Србп е на св. Атонску Гору, у манастир Хилендар, римски паиа поче свом силом да ништи Православље у Србији и да обара све оно, што је св. Сава у корист Православља урадио. У ту сврху пошље он у Србију са запада већи број духовних лица, којц су почели распростирати катблицизам. На српску несређу у то време за цео православни исток наступила су тешка времена. Крстоносци освојили од Византинаца Цариград, и васељенски патријарх, ступ п тврђава ИравосЛавља,. морао је оставити свој престо и бежаги у Малу Азију. у Никеју. Корпстећп се овим, рпмски папа постави у Царпграду на место иравославног патријарха римског, п затражи од свију народа Балканс.;ог иолуогтрва и источне Европе безусловно покорносги признање њега као главе Христове цркве Српски народ налазио се у врло тешком иоложају. Срнски велики жунаи, Стефан Неманић, којем је папа највише претио, у" том случају није знао шта и како да ра.ди. — Напослетку се реши на очајни корак, да изневери Православље и пређе на страну католика, иовукавши