Srpski sion

В р . 42-

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 701.

Кад Криспи прочита 42. број Ка1оПско§; 1^18^ заднвиће се, да у Загребу има ђетнћа, који боље знаде политику Италије него сви бутун политичари у Риму и по свој земљи Италији. Но пустимо ми њега нек се он сам разрачуна са политичарима, непознавању којих има да прннише свој пад. Не тиче се нас ни што мисле антидинасте ни пријатељн династије у Италији; на ни хоће ли Италија једног лепог дана, по вољи Ватикана, постати република или и надаље остати монархија. У погледу папине светске власти и „папине државице/ о којој КаМшкд 1л§1; и будан снева, уверени смо, да ће и „ос1аио81; кга1јеујса (италијског) ргета ка!оНској сгкуГ, која «е пе с1а 111 роттвНИ ћег оЈаповН ргета рар1, као §1ауј какоНске сгкуе," свакоме. коме треба и кад устреба, одговорити оно познато: *етр1 равзаН! Што мисли н жели, а што није могао учинити ни доживеги бискуи Штросмајер то знамо сви; а што ли ће моћи, у правцу истих мисли и жеља, учинити надбискуи Милиновић, то ће знати Кнез Никола. Но о томе ће слабо шта дознати Ка1оНск1 Бјв! из његових песама Но оставимо на сграну све то, што нас се не тиче и што не знамо, па у кратко да разрачунамо са оним, што нас се тиче а што знамо. Као што смо већ признали, бујна је машта у Ка1оНско§' 1л8<;а, а велике су и жеље његове Таква машта, крај таких жеља, није никад без визија, чим је покрене за то згодан спољашњи утецај. А тај је баш у женидби италијског краљевића односно у преласку књегиње Јелене у римокатоличку вероисновест. Визија је тим већа што је јаче изазивање спољашњих утецаја. А таква прилика здеси баш Ка1оНск1 К18(;. Осим прелаза кнегиње Јелене, ту је брзојав кнеза Николе бискупу Штросмајеру; ту је већ стари конкордат Дрне Горе са римском столицом и нова градња римокатоличке цркве иа Цетињу; ту је лозинка владике Рада: „Брат је мио које вере био", а ту су и песме Кнежеве. Под утецајем свега тога, па још под утецајем особите пажње руског цара Николаја II. нрема папином нронунцију кардиналу Фератију, монсигнору Целију и Пери — Моросинију у Паризу, и под утецајем папинске заставе,

која се први пут иза г. 1870 видела на палатп папине иронунцијатуре, — зар .је визија могла бити мања и слабија од оне, коју нам је саопштио Ка1оНск1 КзЈ у 42 своме броју?! Ево је. ,.2патеш1;о је §1о пШ и Еибџј иШ с1ги§:с1је и ргауо81а\ 7 пот 8\ г 1_је!и иНко о рге1аги кије§'1пЈ1се иа ка1оН§1 ,уо ие §' оуоп опако, како 1 )18шо оуакоуЉ 8(;\ г аг1 то§Н сНаИ јоа рпје иеко§'а угетеиа. То је јо§ хпатепШјв розИје епсгкНка раре 1/ат XIII о зјесИпјепји Гз1оепе вгкое ва харабпот .* Уес 8е о(1аупа орага и Кп8ф, иагосИо и сагвкој рогосПс1 1;о1егап1пЈје т181јепје и ујегвкот ро§'1ес!и; а о рар1П8(;уи 8е тес о(1аУпо ие р18е 1 пе т18Н и Кп81Ј1 опако, како 1П 1о М1о ро уо 1 Ј 1 перпја1;е1Ј1та ка1оНс1гта 1 рар!п81;уа.. Ако 8/пакоуј пе уагаји, т1асН гавк! саг К1ко1а пе 8та1га ка(оНсЈ/,ат ргесНие^от тггпје 1 ро§Ље1Ј1 га 81ауеп§1;уо 1 соујесаи8(;то Ва§ 1о, 81о јрак кије§1пЈ1са Је1епа рге1ах1 и ка!оН81уо јо8 рпје ујеисаија, 1 јеб! гас!о8(;ап гпак га 8Уако ка1оН§ко 8гсе пе 8ато и КаН и, V е с и а 8Уот 8У1Је(;и, јег 1о је гпакот, с!а 8и и пајУ181ш рга\ г 081ауп1т кги&отЈша. ргескиДе ргоН ка1оНс1гти Нагет и (от рге81а1е, <1а 8е ве 8та1га 12§'и1)1јеи1т оиај, којГ 8е рп^гигије 81јес1ћепјс1та сгкте, којој је тЈсНта §'1ата иа геш1]1 Г1т8к1 рара. I и 1от 1ег1 теНко гиасеије тјепсШе сгио^огбке кије&шје 8а (аПјапвкип кга1јеТ1сеш 8а сгктеио-ро1Шско§' 8 (;апот18(;а. КахитШуо је 81о^а уе8е1је 8У1ћ ргуа(;е1ја. кој! ге1е гћНгепје теНкЈћ сМћ сгкауа, 18(;оспе 1 гарас1пе, око јес!по§а равИга, кас1а је рго§1а§епа тјепЛћа 1аНјаизко§ кга1јет1са 8а сгпо^огекош кпје§'1 пјот. 2а (;о 8е 1 ип 1оти тевеНто 1 као ка1оНс1 1 као НгтаН 1 као г а % о т а т а 1; е 1 ј 1 тЈбП о 8ј е с11 п ј е 11 ј и 181 о сп е 8а г ар а с1 п о т сгкт о 111 и коп8<; 81атеп8(;та (?!) парозе иаа 81атепа ји§и " (?!) Кад све ово, што нам је у тим речима наговорио КаЈоНШ 1л8(;, не би била визија његова писца, онда би једино могла бити безочност његова језујитизма, који се не дрза и не мрзи га, да од свега и свачега гради величину свога рарт8(та, и своје верне да подржава у нади и уверењу, да је близу доба, кад ће сз цело Хришћанство скупити ,,око 8(;оНсе 8у. Рећ-а и око је<1но^а ракНга а све то зато, како ти ве{ ирема тој столици и њезин * Курзив је наш. Ур.

н 31