Srpski sion
Вр 47,
п СРПСКИ : СИ ОН."
С тр . 781.
Стога Комисија износи ово питање нерешено на суд Ваше Светости. Друге каноничке и обредне разлике, обележене 1874. г., но мишљењу Комисије, не ће бити нрепрека, да се приме Старокатолици у заједниду с православном дрквом. Од тих разлика нретрпеле су неку промену важније од других, а које се односе на свршавање тајне евхаристије. Немачки и швајдарски Старокатолици свршују своју мису на немачком језику. Њен текст није буквалан превод с латинског по римском мисалу. Допуштена су нека отступања и измене, п у овим последњим текст није позајмљен из које му'драго старе литургије западне или источне, него је састављен од самих Старокатолика. У римској и у другим западним мисама нема призивања Св. Духа. Оно је унесено у старокатоличку мису, мада молитва: „ннспфслн нали, сл *нренни> лк>лнл (тнсл, Д8)Ј л Т кскго С кл,,тлг«, подлтелд жнзнн н ксак!л СКАТК 1 НН, н дл шскататса ,,ЗеЛЧ1К!( длр|\| сгн кх шкеснме, ПрЕСЕрЛЖЕННМЕ, дб \-окн |ЈЕ, жецт,,кеннк1е длрк1; дл вКдЕТХ |||1ЕЛОЛ\Л/АЕЛ \к1н ^л-ккх кх 1ЧКфЕН?Е ,,т - клл Господнл, л кллгослокллемлл члша кх ше1|кн ! е кроки „1нсбсл Хрнстл" долази пре речи установе. Друга одступања Старокатолика од римског текста нису зближила њихову мису с православном литургијом, и желило би се, да васпоставе стари текст у оним местима, где се о евхаристији говори као о жртви истинитој, милостивој, која се приноси за грехе свиуј, који су побожно живели и умрли; где се св. Дева назива славном Приснодевом и Богородицом; где се ноименце призивају свети и називају нашим молитељима, заступницима и представницима. У садање време Старокатолици причеиЉују верне и под једним видом и нод оба вида, гледећи на то, уколико су световњаци снремни за причешће под оба вида, које се признаје за једино сагласно с нримером Самога Христа и са сталном нрактиком старе нераздељене дркве. Очевидно је, да је одбацивање причешћивања под једним видом за саме Старокатолике тек питање времена. А што се тиче иреспих хлебова, које унотребљују Старокатолици, и осталих обредних разлика, Комиспја мисли, да је питање о њима већ решено авторитетним речима „Посланице Источних Патријараха о православној вери":
„А што се тиче осталих обичаја и обреда „црквених, свршавања свештених обреда „литургије: то ће се и ово, кад се с „Божјом помоћи сврши уједињење, моћи „лако и згодно исправити. Јер је из цр„квених исгоријских књига познато, да су „неки обичаји и обреди, у разним местпма „и црквама, били и да бивају мењани: али „јединство вере и једнодушност у догматима „остају ненроменљиви." С руског иревео М. В. Ј.
ЛИСТАК. Б Е Ј1 Е Ш К Е. (Његова Светост, преузвишени господин Патријарх српски Георгије) вратио се, са пута свога у Св. Андреју, прошлога нетка брзим возом, у нратњи протосиђела и љандатара впреч. г. Лукијана БогдановиЛа. (Са погреба будимског епископа Јеремије Мађаревића.) Свечаном погребу блаженоупокојеног епископа Јеремије присуствовали су, осим Љегове Светости преузвишеног г. патријарха Георгија, и високопреосвећени госиодин епископ вршачки Гаврило Змејановић, српска православнацрквена општина пештанска, корпоративно, под водством свога потпредседника Сг. Јовановића, грчко-мацедонска православна црквена општина, под водсгвом свога председнпка дра Петра Агорастоа, будимска српска нравославна црквена општина, под водством свога председника Михаила Остојића, текелијанум, под водством управитеља му Стевана В. Поповића, многобројни заступници разних области, генерални конзул Краљевине Србије Барловац, пз^ковник Паја Мандић, многобројно свештенство и мноштво ражаљених пријатеља и народа. Над одром блаженоупокојеног епископа Јеремије у цркви, при оиелу, говорио је парох пештански г. нротојереј СимаКостић. (Нови сарајевски митрополит) високопреосвећени г. Никола Манди~& положио је у Бечу нрописану заклетву у руке Његова Величанства. (Посега краља српског Александра код римског папе.) По новинарским веетпма, носетпће Краљ Александер и рпмског папу Лава XIII., прпликом свога борављења у Италијп. С том посетом се доводи у свезу установљење. римокатоличке еиископпје у Србији до примеру оне у Црној 1'орп.