Srpski sion

С тр . 772.

„СРПСКИ СИОНЛ

Б р . 47.

1И1111111111И11Д111111М1111И111111 111111111 ' 11111 11 1111111III ■111ШШ1 III III »1111111' 1111НИНИ 11111 I довољи наде и очекивања, којима Га је дијецеза његова дочекала, примила и поздравила, а која је Он вољан био да задовољи и оправда, као што је и преко педесет година ревном и савесиом службом свештеничком свугде и увек заслуживао призиање и поштовање своме, цркви и народу преданом, раду. Промисао Божји позвао Га је сад у царство небеско, да Га утруђена и уморена награди вечним миром и блаженством, оставив ГБегово место на земљи, да га заузме неуморепа снага, бујнија воља, ради добра тамошње нам цркве и утехе тамогањег нам народа. Блаженоупокојени је провео свој живот у раду, виђен, љубљеп и поштован. Он је себи осигурао спомен.на земљи. А растајући се с њиме, тоила нам молитва испуњује душу: Вечна му памет, мир и блаженство души ЕБеговој ! * Блаженоупокојени енископ Јеремија родио се у Батосеку, у толнанској жупанији 182'2. год. Године 1844. 1. Фебруара рукоположен је за §»акона, а 2. Фебруара исте године за презвитера. Те године, месеца јула, именован је био за пароха кишФалубског, а годипе 1847. поставио Гаје блаженопочивши епископ Платои Атаиацковић наместником протопрезвитерата мохачког. Концем године 1864. на предлог црквене општине будимске именовала Га је конзисторија будимске епархије парохом будимским. а године 1880. произвео Га је блаженопочивши епископ Арсеније Стојковић за почасног протојереја, а доцније буде постављен и за администратора будимског протопрезвитерата. Уживајући поверење и поштовање целокупног грађанства престопице Будимпеште, биран је у добу од 1875 до 1895 увек једпогласно за муииципалног представника, и као таковом благоизволело Му је ЕБегово Величанство, цар и краљ Франц Јосиф први, године 1879, путем посебиог декрета, изјавити Своје превишње признање. Прошле године, 4. (16.) децембра, изабрао Га је наш св. Архијерејски Синод за епископа будимске дијецезе, за којег је носвећен на дан св. Три Јерарха ове године. Земни остатци блаженоупокојеног епископа Јеремије опојани су 18 (25.) новембра о, г. пре подне у 10 сахати, а по том су положени у гробницу Св. Андрејске саборне цркве. На тужни глас о смрти блажепоупокојеног епископа Јеремије , који је стигао Његовој Свешосши, цреузвишеном господииу патријарху српском Георгију, у Карловце, 9. (21.) новембра, у 3 сата по подне, огласила су звона саборне цркве карловачке, да се је блажепоупокојени епискон Јеремија преселио у вечност, и да је будимска дијецеза остала удова. Одмах је са надлежне стране издан налог и осталим овоподручним парохијским звањима, да то исто имају учинити у својим црквама. У знак жалости за блаженоупокојеним епископом Јеремијем истакнута је на двору натријарашком, на саборној цркви и богословији у Карловцима црна застава. ГБегова Светост. патријарх српски Георги-је отпутовао је у прошли понедељак у Св. Андреју, на укоп блажеиоупокојеног епископа. У пратњи Његове Свешосши био је патријарашки протосинђел г. Лукијан БогдановиЛ, који је, по високом решењу Његове Свешосши , иостављен патријарашким мандатаром обудовљеној дијецези будимекој.