Srpski sion

С'1 !• 824

„СРПСКИ СИОН"

В р . 50.

Била пам сретна и благословена, служила вам за корист вјере наше нравославне. Дај Боже, да будете с њом стални и нанредни у животу своме духовноме. Све што је безбожно агарјанско, расколно и неправославно, невидло се на вама и међу вама , сд мкпгк и до в^кка". — Нек вам лијено и сиасоносно нослужи, као што вам је нослужила и она стара. И оиа ваита сгара црква, све онако каква је била, н тамна и тавна, и малена и невиђена, служила иам је души вашој и лијено и снасоносно лијен низ година — Она вас је у овим вршинама ономиљала на Бога и на душу. У њој сте учили поштовати дужпости ваше христијанске. Она вас је чистом пауком еванђелском нутила да дајете сваком, што је чије, да ником зла не чините, да поштепо жпвите, а све рад ваше бесмртне душе, која је претежпија и драгоцјенија од свију земаљских блага. А да вам и ова нова ваша црква на снасење дуига вашиХ нослужи: сјећајте се браћо моја драга Бо1~а. Чиипте дужности ваше христијаиске, знајте и памтите добро, да је свако дело што се свршава с нама и иа пама, у цркви свето. С љим се излијева па нас благодат Божја, која се Божјом силом креће и кадра је чинити чудеса и у пајнемоћнијој немоћи али само опда, ако ми срца и у срцу свјести и вол>е за њу имамо; јер се за спасење душе наше хоће се вјера у Исуса Христа, који нас је номирио с Богом. КФ^ аи г .х 0м = нл, илитк жикотк в^кчккш: а иже нек>к= вх Окнм, неоузритк жикотл, но ги*ккх Божш 1цнкк1вјп " а ма ншх (Јов. 8, 36 ). Поред тога учешће у светим тајнама, преко којих пам се дају „ кга кож ( сткишк1/л гиак!, гаже кх жикотб н влагочктјк*" (II Петр. 1, 3), као што је писано: „Дфе кто неродитсА скк1Шб, н( д1ожггх кнд-кти царствТ/л К ож У а" (Јов. 3, 3). пци не сн'ксте илоти Окша чмов^кчккагц). ни пнта крокс вгш, живота не н /иате вх сек'к. (Јов. 3. 3.) Најпосле хоће се и побожан живот јер: ,11е вслм<х глаголАИ лш, Гди Гдн вннд(тх вх царствје инисно«: ио творли вол1о Отца Л1обги', иже естк на иевеск^х (Мат 7, 21). Ацн ли ^офеши внити вх животх соблк\\и заиов'кди (Јов. 19, 17.).

Па таком вјером и таким животом, кадри ћемо бити живити но науци Христа Спаситеља: Љубити пе само Бога и ближње, него благосиљати и оне, који нас мрзе, и молити се Богу за оне, који пас гоне и бити синови Оца пебеснога, Који супцем Својим грије зле као и добре, и кишу своју снушта на иеправедпе као и иа праведне, и тако уватити души својој мјесто на оном свијету, а овог свијета платиће вам Бог: добрим и пос/гојаним здрављем, срећом и берићетом, родом и плодом од црне земље, сваки крајцер, који сте у ову цркву уложили, строструко, а врх свега тога: дјеца ваша ће вас благосиљати павек. Амин. Јован Дамаскин извод из појеме грофа А. К. Толетоја нрепевао: Нои Лука Попови& парох Панчевачкп. (Свршетак). Из гомиле исносника Црноризца ето седа, Измеђ браће истиче се Мрка чела и ногледа. „Нашје носо", зборит сгаде, „Свима мора зн.ано бити, „Слу/кба наша једииа је: „Постити се и молити. „Учитељства — ја се иримам, „Посла мучпа, носла трудна, „Ал' Јоваие — ти се махпи „Твог певања узалудиа. „Кад пустиње, сипко. желиш, „Кад ти душа о њој сања, „Ти на уста печат мећи, „Тешки печат од мучења. „Сад си чуо, нгго ти рекох. „Ако можеш такав бити, „Духовништва твоје душе „Вољно ћу се ја примнти!" Кад заврши моиах седи Строге речи свог устава. А у реду испосника Наста ужас, паста страва. Збунише се оци свети Кад видише шта се збило, А по лицу Дамаскина Бледило је ударило . . .