Srpski sion

Бр. 51.

„СН1СКИ СИОН. ћ

С тр. 831

побожност своју у дому Божјем исказују. Од тих опет сваки хоће радо да дозна, како је у том код других. Апитања танарочито иптересују православног свештеника. Књиге могу до душе та питања свештенику разјаснити. али је разјашњење то ипак непотнуно. Тој ненотпуности два су узрока. Један је у том. што су књиге, па биле оне и најпотпуније и најонширније, ипак њешто мртво. А но мртвом тешко је склопити тачпу и вјерну слику живота. Други пак узрок недостатности књига за разјашњење таквих питања у том је, што су оне доста пута кратке и врло пггедљиве баш у оном, о чем би човјек хтио њешто више да дозна. Није ми ни на крај паметп, да овијем ваљда приговарам тим књигама. Главној својој задаћи одговарају оне задоста. Оне су ту за оне, који су предањем и наочигледним посматрањем упућени у све, о чему у њима иема сиомена и о чему се у њима пе мора ни говорити, јер је и сувише познато. Нознато онима, којима су те књиге у руке дане, — али другима није. Такви су паши литургијари. Упуства њихова о том, како ће се до најмањих ситница у живот привести оио, што се по њима урадити има, кратка су, често пута и нема их. А и кад су ту, онда опет мо же човјек живу слику привођења тога у живот имати истом тада, кад види, како се то на његове очи развија. Ето ми Срби православни имамо исги литургијар, но коме и православни Руси служе. Па нека га православпи српски свештеник слободно у прстима има и нека се обилато упозпа са списима, који о свршавању богослужења у православним руским храмовима говоре, ииак ће се врло изие падити, кад га срећа доведе у нравославии руски храм, у ком ће видјети, како се ту обављају разне службе. 0 начину радње свештепика руског при тим служба■ ма, о начииу учествовања нравославпих Руса у богослужењу. иема појма онај, који је о том трчжио ипФормације само у књигама То се мора видјети. И кад се видјело, онда се истом разумије и онда се човјек (немам разлога да то тајим) осјећа и сретним, што је то видио.

Сам на себи сам то искусио. И то искуство одвело ме нрошлих Ферија у грчку цркву тршћанску, кад ме тамо пут нанио. Недјеља је била. Тој Недјељи особито сам се радовао, па још кад сам дознао, да се света литургија у грчкој и у српској цркви не служи у исто доба, већ најнрије у грчкој, а послије у српској. Тако ћу моћи досијети и у једну и у другу; у грчку да видим, а у с-рпску да се молим. Ушао сам у храм православних Грка, баш кад ће света литургија започети. Зграда је то прикладна и држе је врло чисто. Свијета је на окупу прилично, а било их је који су и касније долазили. Већина нас је била православних, тек двоје троје њих бијаху иновјерци и то су на изглед били странци путници. Свету литургију је служио архимандрит са ђакопом, у пјевници бијаше још један монах, или јеромонах, који је појао пјесме, у које пјевачко друштво ваљда увјеџбано није. Служба и појање је наравно на грчком језику. Течајем богослужења примјетио сам погдјешто, што не бива као у нас, а о чему нијесам знао ни из грчког евхологиона. И то бих хтио овдје нобиљежити, остављајући расматрања о опаженом за другу нрилику, док више таквих опазака скупим, или ако то но Божјој вољи не буде, да предам ове на унотребу другом брату. Литургија ће да почпе. Ђакоп под камилавком дође на своје мјесто и започе обичиим узгласом. Једно у стихар обучено дијете отвори из олтара царске двери, а пошто нојачи одговорише Ллшнк на Елд= гогиокжо царстко опет их затвори. Ђакои, неирестано у камилавци, говори ектенија Мјесто Емгослови д8ии поји се /иолиткалш Еого(1одицћ1, а пред вдинород= нкш отпојаше Опдси нм. Након ектеније послије вдинороднми дијете оно из олтара отвори двери, у пјевници запојаше одмах тропаре и кад се по»јао тропар Да весматса изађе ђакон и ар химандрит из олтара на „мали вход". Архимандрит појаше Пршдите иоклоииласа до силси нк1, а одатле до краја довршише у пјевници.