Srpski sion

В р. 2.

„СРПСКИ СИОН. а

Стр. 19

сне сгшсе разгледала и од њих извод одноено препис добила. Чл. 12. Архивар је дужан у истом записнику забележити, да ли су приватни архивске сгшее након прегледа у реду вратили, или нису. У потоњем случају извештава о томе без одлагања нар. цркв. тајника. Чл. 13. Почетком сваке године подноси митрополиј • ско патр. и нар. црквени архивар Његовој Светости господину митрополиту-патријарху односно заменику његову тачан извештај о употреби архиве но средишњим митрои властима и звањима, као и по приватним особама. Чл. 14. Ова одређења имају се па згодном месту, пред писмохраном и у самој писмохрани, истаћи на увид. Чл. 15. Правила ова ступају у живот 1. јануара 1897. год. Из седнице сри. нрав. нар. цркв. Саборског Одбора, држане у Карловцима 17. (29.) децембра 1896. год. За верност: Др. Лаза Секулић нар. цркв. тајник.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, НИКАНОР II0 БОЖЈОЈ МИЛОСТП ПРАВ0СЛА1ШИ ЕПИСКОП ТЕИИШВАРСКИ, ВЕЛИКО-БЕЧКЕРЕЧКИ, ВЕЛИКОКИКИНДСКИ И АРАДСКИ Свему пречасном свештенству и васколиком богочастивом народу Епархије наше благодат, милост и мир од Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, а од нас Архијерејски поздрав и благослов! Њко Н 3<МЛА ДН8Ск Прор«Ч!СКИ ДЛ В»ЗВ!С|ЛДТС/А. . . . Велики Божићп.и нразник слави данас црква раша, слави народ наш. Велика и значајна је реч Божић; оветло и заносно је Божићн.е славље — у свем свгту рода хришћаискога. На данашњи јв дан, Бог - Син сишао с неба! Вечни Божји савет, узнео се на врхупац пебеспе милости н свемоћи своје кад је одлучио: да с неба па земљу сиђе Син Божји , да се из духовног огрљаја

неба са земљом роди Богочовек, Сиаситељ света. Земљи је ово најлепши, најдрагоиеиији дар, којим је небо земљу обдарило, земљу усрећило. Тим неоцењивим даром, засновано је ново сједињење човека с Богом, неба са земљом, иа зато црква наша данас и ирииаљује кандила са врелих и заносних срда ца духовпих синова и кћери својих, зато и ноздравља Божићњу зору одабраном, гласиом и нрикладном песмом својом: „шко И ЗШ/1А ДНЕСк нророчески да ВОЗКеСМАТСА, аггми н челок*кцк| д 8^ ок ! ну дл торж(сткб!отх: гаки.' Еогх ко плоти гакисА". . . Христос се роди! Запој радосно и из све душе мила духовпа наство моја. „Р ождјстко ткое ХрТ« сте Кож« нлша"; запој узвишеним гласом и ,,нлсх ео рлдн () одиса ^т^очл /Иллдо", јер је из пауке Тога првог и највећег Учитеља, и из крви Тога највећег и најсветијег Мученика поиикла света вера иаша. На освећеним недрима цркве, однијано је свето Православље наше, а на заносноме крилу светог Православља — одпеговано је и очувапо је срнско име иаше. Божић је дакле праизвор свег духовпог блага нашег и кад Вожић славимо, славимо свој духовни препорођај, славимо духовпу тековипу, славимо срећу своју. Јесш, сре&у! А пгга мислиш духовна паство моја, шта је то среКа ? Мнлу и примамл.иву реч ову, сви ми волемо, тражимо, очекујемо, иа ту „С ])е1>у" и једаи другом — бар речима желимо. А где је она? Лежи л' у слави, богатству, сили, сјају и раскоштву? Где су јој двори. где стапује стално. и где је можеш наћи, да је загрлпш и да те загрли? СреЉу ако не среме, не сшиже — вели се у народу нашем. А куда и којим путем нутује опа, да би је среети могао, и где се заусгавља, да би је стићи могао, то је од нашик очију заклоп.ено, те јој нрема томе пи у траг ући ие можемо. Толико само знамо, да као што је већ по самом називу своме — запосна и ча-