Srpski sion

Б р. 2

С тр . 23.

града срушила, игто је дошао Очекивани, што је Бог постао човеком и узноси човештво на небо; учи Израиља, да позна у рођеноме у вертеиу Створитеља и чекање народа, прориче казну ненријатељу братства Божја — сатани. 25 Писац црквене историје Теод^.р чатац (из VI. века) спомиње, да су његови савременици, презвитери Аншим и Тимокле саставили многе тропаре за свеноћно богослужење. У истом веку написао је Сшефап епископ Светоградски пет стихира за дан рођења Богоматере, прослављајући њено рођење од ненлодне утробе као почетак нашега спасења. Три од ових стихира поју се на Господи коззва^х а две на литији. У овом веку иочеше у манастирима појати оснм песама још и нонеке ставове из празничних беседа светих отаца Тако постаде на пр. песма Хрктоса рлждастсА, млвите!... из беседе св. Григорија и др. Овога века почеше појати на литији вдинороднкж Ок1не БожУи, коју је сневао цар Јустинијан, Иже Хер8ки(ии и Символ вере, а на Велики Четвртак — Еечерм ткоед тлин^а. 26 Символ вере чита се на литурги и, повечерју и данас. — Пренодобни Симеон Сшолиник Дившаевац (| 596). Писао је покајне песме, те стихире о земљотресу, које се поју 26. октобра. Алацију су били познати још неки тропари на исти дан. У његовим се песмама прославља величина, светост и правосуђе Божје; и призивају на ваштиту анђели. У западној цркви бавише се у IV. веку песмом Форшунаш епископ Пиктавијски, чнје су неке песме преведене пред реформацију и на немачки, и свети ГригориЈе Велики, који је написао осам имни, које се налазе у римским службеницима. 27 Богатији од VI. века и самосталнији у песништву хришћанске цркве јесте VII. век. Он даде много песама, којима беше цељ неке да утеше, неке да у вери утврде, а свима да пружи нокајну молитву у неприликама спољашњим 28 и унутрашњим. 29 — У овом се веку појављују повеће стројне несме као: акатисти и канони, као претече најславнијег и најбогатијег века хришћанскога песништва, који за 2 ° 1ћ., стр, 115. 2 " Држе, да ју је оаставио Јован Схожастик. 47 Флоренек1И, етр. 118.-124. 28 Навале Перзијанаца и Авара. 1ћ., стр. 147. 25 Наерт римских првосвештеника да покоре себи источну цркву.

овим долази. Знатни песници јесу: Георгије Писидијски , ђакон велике цариградске цркве, референдар иатриархов, који је уживао љубав цара Ираклија (610.—640.) и патриарха Сергија (610. —638.) Имао је ванредан неснички дар; звали су га чудним, а служио се јамбским стихом Он је написао дело о створењу света. 0 таштини света, Похвала Ираклију, 0 перзијској навали, 0 Аварској навали, На Уекрс, и много Епиграма. Љему се с правом приписује Акатист пресветој Богородици наиисан јамбским стиховима. А што неки приписују ту имну патриарху Сергију, може значити само то. да ју је Сергије одредио за пету недељу великога поста. Његова ће бити песма и Нћш 'к силу .... и Да исиолн/лтса о^ста нашл \- кдлен У а ткоегш Господи... које .је патриарх Сергије такођер у богослужење увео. 30 — Свети Софроније патриарх Јерусалимски 31 (684.—644.) Он је писао беседе, ноуке, житија неких светитеља као и свете Марије Егииатске, имне на разне празнике и трипеснеце, који до Студијских песника у цркви употребљавалм, 82 неколико тропара за царске часове уочи Божића и Бого-. јављења, које је он и уредио, као и сами чин Богојављенског освећења воде Свети Софроније има заслуге и за уређење црквенога устава и разјашнење свете литургије. 83 У исто доба и нешто доцније у истом светом граду испева многе своје песме, већпном тужне, свети Андрија Јерусалимски иотоњи архиенископ Кргшски (| 712.) Кад је свети Софроније писао житије преподобне Марије Египатске, састављао је свети Андрија свој велики канон и друге покајне песме да иробуди дух покајања код палестинских хришћана. Главни умотвори његови јесу: поменутн велики канон; канон Сирне Среде; пет трипеснеца, што се поју на повечерју првих пет дана великога поста; канони: на, Лазареву Суботу, Недељу Мироносица, на Преполовљење, на зачеће свете Ане, на Малу Госиојину, на Ивањдан, апостолу Петру и Павлу, Игњатију Богоносцу, мученицима Теофилу и Трофиму, и на Усекованије; много песама и стихира за празнике. У свима провејава дубок уздисај скрушенога духа. Обзорт.., етр. 223,—237. 81 Родом из Дамаска, рођак Јована Милоетивога, патриарха Цариградскога, син отмених и побожних родитеља, 82 ОбзорЂ, етр. 228. 83 Тћ. стр. 229.