Srpski sion

Б р . 5

„ОРПСКИ СИОН".

Стр. 77.

оваког категоричког одговора старог Косте, римци попЈстише и запопише му сина. (Наставиће се.)

Д о п и си. Из Гомиреког диштрикта. Као Перој у Истрији, тако је и Тук у Хрватској осамљена капљица православног СрпстЕа. Прије сто и вишс година неколике нородице сриске населиле су тај шумовити крајичак иза Мркопља, па данас већ разгранале су се толико, да сачињавају лијепо село до близо И00 православних душа И ако су удаљени до 10 сах. вожље од прве матице своје Гомирја, а опкољени све самим иновјерним католичким живљем, ипак су Тучани потпуно очували и вјеру евоју прађедовску и народност српску. Највећа их оскудица пече, гдје немају свога евештеника. Велика удаљеност била је разлогом, што су ријетко виђали свештеника у својој средини, па и данас када о њима душестаратељску бригу води честити парох моравички, исти разлог на путу стоји. Ове године на Богојављење доживише Тучани ријетку срећу, да први пут у свом животу виде у својој малој капелици архијерејску службу и у њој свога љубљеног архијереја ; јер одкад је Тука, ни један архијереј није загпао у њ. Високопреосвештени епископ Михаило није пожалио великог труда, да у најгоре доба године по врло рђавом и далеком иуту дође међу брда сиромаганих Тучана и својом их посјетом обвесели. На Крстов дан кренуло је Њ. Високопреосвештенство из евоје резиденције и сутра дан на Богојављење приспјело у Тук. И ако бијаше жеља РБегова Високопреосвештенства да изненада дође у Тук, те тим евентуални трошак Тучанима око дочека заштеди, то ипак Тучани, ма да сазнадоше само два сахата прије за долачак свога владике, доспједоше, да евоје кућице иските заставама и спол.ашњим иачином покажу радост своју. Раздрагаио чувство народно није имало граница, кад је Његово Високоиреосвештенство приспело у Тук, а Френетични усклици: „живио св. владика", одбијаху се јеком својом о тиморна брда тучка. Архијерејекој служби, коју Је високопреосвећени одслужио са моравичким парохом г. Јакшићем и илашчанским капеланом г. Радмановићем, присуствовао је сав народПобожној православној души није могло бити већег уживања, него бити учесником у овој

светој заједничкој молитви. Она побожност и скруженост ири ев. богослужењу, којом су се молили Тучани, удивљавалаје и саме иновјерце из околице, којих такођер бијаше доста. Иста нобожност и запета пажња иратила је и лијепу проповијед Његова Високопреосвепнгенства, која је лакоћом слога и лијепим садржајем својим занијела сав побожни народ. При свршетку проповиједи обрадовало је Његово Високопреосвештенство највећом радошћу све Тучане, кад им рече: да је висока Влада дозволила, да се од нове године усностави самостална капеланија у Туку, а у изгледу је, да и школу добију. Блажено чуство радости могло се читати са лица сваког Тучанина. Добити свештеника и учитеља, за чим они вапију одкад их је, највећа је жеља њихова, — а сад ето чу.ју из уста свога владике, да ће им се жеље остварити. Били смо свједоком чисте иародне благодарности и благосиљања, којом сви Тучани пратише владику — доброчинитеља свог! Кад је Његово Високопресвештенство послије освећења воде и кратког одмора кренуло на пут из Тука, сав народ срдачним иоздравима и топлом благодарношћу, испратило Га је, оставивши дубоко урезану у срцу свом пријатну успомену на свога доброг владику, који је и овим Својим теготним путем у најгоре доба године, а.у најзабитнији крај Своје дијецезе, ноказао, да је заиста пастир добри, коме сиромашни народ Његове Дијецезе на срцу лежи и о чијим нотребама Он највећу бригу води. ДсмгодшствВи, свети Владико! —р—

Књижевност. По поводу перехода вђ католичеетво кннжнб ! ЕленБГ Черногорскои. А. Александрова (профееора славистике Казанског Университета). КазанЂ. Типо-литсграфјн Ииераторскаго Университета 1896. стр. 25. (Прештажпано из журнала „Православнвш СобесФдаикт." за г. 1896.). Удаја црногорске кнегињице Јелене за талијанског наследника престола заталасала је не само политичко иовинарство већ и црквено-научно, чежу наж је поред досад већ иознатих доказ и књижица горњега наслова, рад ученога професора Казанског Университета А. Александрова, одштампан из црквенобогословског листа „ Православнвш СобесбдникЂ", што тажо излази као богословски орган истога Университета. Поред своје политичке важности нривукла је удаја та на себе пажњу, особито претходниж пре-