Srpski sion

Б р . 7

„СРИСКИ СИОН."

1ИТИНИ ОВОЈ 110 МОГућству СВОЈу руКОНОМОћ пружити. Већ у овој првој седници саоишги председник Утјешеновић сакупљеним опшшнарпма, да се је — сматрајући да је од преке потребе, да се каква новећа пристојна соба гдегод у граду најми, која би се за привремену капелу удесити дала, где би калуђери Депавински (а нарочито сам игуман Тихон, који је своју готовост на то пзјавио), долазећи у Вараждин ради катихизације, моглп бар неколико нута нреко године одслужити св. литурђију, колико ради самих одраслијих Срба,толике вшне ради школске младежи, која би тако прилике имала да се поближе упозна са својом православном вером и богослужењем, те заволела га, и тако се спасла од индиферентизма према цркви, вери и српској народности својој — да се је, дакле, у име општине 6. Декембра по рим. обратио на местно градско поглаварство с молбом, да оно црквеној општини бесплатно уступи две собе у градском позоришту, које би се уредиле за »ривремену православну капелу, те да је он у друштву са Миланом Врабчевићем градским начелником и Мојом Кнежевићем потпуковником у градског заступства већ исходио уступ двеју соба у II. кату градског позоришта. 0 овом уступу, на који је градско заступство у седницп својо.ј држаној 7. Декембра 1882. по нов. пристало, известило је градско поглаварство Вараждинско Утјешеновића, својим отнисом од 12. Дек. но новом 1882. г. Добивши тако бесплатан локал, предлаже Утјешеновић у седници тој, да се за набаву нужнога материјала, за уређење капеле, одшах приступи међусобном сакупљању добровољних прилога. Не прође пар даиа и ме^у Вараждинском Србадијом сакупи се у ту свету дељ стотињак форинти, и нривремена капелица у две собе у П. кату градгког позоришта беше већ до нашег Божића 1882. г. готова. За време уређивања ове скромне капелице стајао је Утјешеновић у непрестаној пренисци са Лепавинским игуманом Тихоном, договарајући се с њиме о разним потребама., и добри игуман и срцем и душом изалазио је у сусрет овом богоЂубивом делу Утјешеновићевом, те о свему, што се у Вараждину у том ногледу радило, извештавао владику Никанора. II влаДика сам беше врло заузет за ову свету ствар, и колко могаше, иотпомагаше ју одмах с но-

четка њена, а особито доцније кад је црквена општина озбиљно и својски прегла, да се у Вараждину нодигне и права богомоља, о чему ћемо на свом месту већ имати говора. Уређену ову привремену капелицу но дозволи тадањег Пакрачког владике Никанора од 16. Декембра 1882. бр. 581., освети игуман Тихон на други дан Божића*) 1882 г. и то по жељи Вараждинаца у славу св. Ђурђа. Тај дан је и прва служба одслужена у њој, а иојали су чланови неког српског позоришног друштва, које је те зиме давало представе у градском позоришту. Другу службу служаше игуман. Тихон у тој каиели 9 Јануара 1883. г Доцније се служило ио једаред у месецу и то тада, кад је долазио калуђер на катихизацију. Ш. Договори о градњи праве цркве у Вараждину, Набава градилишта за г^ркву. Србима Вараждингким се наскоро та привремена капелица показа тескобном и малом, те се-ради тога већ 9. јануара 1883., кадје и игуман био присутан, ночеше озбиљно договарати и с ветовати с њиме, како би и на који начин дошли до праве цркве у Вараждину. Ову нлемениту жељу беше тешко остварити, јер цркв. онштину сачињаваху махом чиновници и војени часници, који у Вараждину бијаху од данас до сутра, а и не беше их толик број и тако зјело богатих, да би могли о свом трошку богомољу — па ма како скромну — сазидати. Једина богата српска кућа беше Кировићева, али од ње не могаше нико тражити толику жртву, да сама подигне цркву из темеља; остале 2—3 срнске куће бијаху доста оскудне. Но да би се ова нлеменита замисао и жеља остварила, договорише се тадањи општинари, да најпре сами међусобно скупе у ту це.Ђ, колико могу, а затим да се обрате на српски народ, па потом да покуцају и на врата кр. зем. владе у Загребу и свију властелина и велепоседника у земљи без разлике вере, да им новчаним прилозима прискоче у помоћ и помогну остварити ту њихову богоугодну намеру. *) Из концс>пта једног писма игуманова, нисаног 23 I. 1883. из Лепавине вдадици Никанору, види се, да је капелица освећена трећи даи Божића, дочим из извешћа председникова Епарх. Конзисторпји разабире се, да је освећена други дан. — Коне да верујемо? [Зар Вараждинци не памто у који је дан освећење било ? А њиховој сведоцби би морали веровати.] Ур.