Srpski sion

(Ј тр . 114.

„српски сиоа>

1>р. 7.

шш сектантима. Но овај разлог је веома слаб, јер, прво, нема страха, да ће електрнчне лампе истнснути свеће из цркве, пошто бн црква могла тачпо одредитн, да се нред иконама, и већ где треба, имају палити кандила и свеће. Друго, не стојн нн то, да би се иарод ради тога отпадио од цркве, већ бн напротнв радије долазио, иривучен величанственим осветљењем електрнчним. Додамо лн још, да је електрнчна светлост н по здравље најбоља, тешко да се може наћи који озбиљнији разлог иротив ље. (Запис из једног протокола манаетира Хопова о кузи у Иригу 1795. године.) У 1795 Ж м(есе)да Ј&па 8 дне. Почела се напраснаа смертг у вароши Иригб, то сстб просто рећи га, и одђ те к8жне болести почели лгоди из' вароши Ирига б^гати, и на гр^нтт. М(а)н(а-с)тнрскЈи излазити, и изишлое ихђ преко 111 фамшпи, у коима фамилЈама бнло д8ша ввппе одђ 400, и одг ови д!Јша доволни; помрло на гр8нт8 М(а)н(ас)тнрском8, а нецо и живи остало; и тако како кои код свое колибе умирао, тако се и закопавали код колеба. А потомт, и> Цесаро-Кралевскаги) Коммпссара Г(оспо)дииа Хофрата Ловасг заиов-ћдг издата, да се морак) сви из' гробова ископати, и у есобито кужно гроб.тћ закопавати. За кое и Мв1 1796 года, ферфара 1, на М(а)н(ас)тнрскомт> гр$нт8 к8жно гробл^ у Циган8 БрдВ до ЈТетра, и ГГаула ВВича винограда и обале доп8стили есмо, у коемб гробли 10 фати ширине и 10 фати дбжине, то еств квадратни 100 фати, где ће се сви сг нашега гр8нта мертви из гробова извадити, и у то исто к8жно гробл^ закопати ес8, и чрез мене СамВила Нешковича 1г8мена, и Старшеи брат1и дозволено естБ, внпге реченнаш 1796 года, ферфара 1. дне. Приопћио А. М. Ш. (| Лазар Азуцки), умировљени јеромонах крушедолски, нреминуо је 24 јануара о. г. у Сентомашу н тако је сарањен. Покојнпк је пре ступања у моиашки чпи бпо парохом у Т. Бечеју. Вечна му памет! (Иоправак.) У последњем извештају о радњн епархијских власти у Новом Саду ногрешно је саонштено, да је односшш седницама нредседавао високопреосвештенп господнн еппскоп Дијецезан, него је председавао нотпредседник внсокопречасни г. иротопрезвитер Јован Борота. А у пасусу о нменовању јереја Жарка Поповића за пароха Сомборског треба да стојп: да је именован већином гласова. Што се овпм исправља. —

КЊИЖЕВНЕ БЕСТИ. Изашла је у Иишу Слава св. XI. и XII. уједно п последња, са овом садржином: У славу Божју, несма Пик. Д. Илића. — ПГга треба стално штампати у наншм календарима од Ар-ова. — Једно иатриотско писмо | Игњата Васића, бив проте лозннчкога, (пз Ускога) — Храбро Херцеговче, иесма Ж. Рафаиловића. — Св. Сава о нравој вери. од III. Ко шири српеку књигу — српску просвету, од Др. М. Д — Рањени соко, песма Макспма Радосављевића. — Слава Скопљу, од Р. Аг. — Српскн иародни обичаји и умотворине: 1. Божић у Мокрој (срез белоналаначки, окр. пнротски), од Љубе Јанковнћа учитеља. — 2. Манастир Св. Јована и замак Комотпн, нревод од Мар. — Српски народ: Краљевина Србија; Кнежевина Дрна Гора; Стара Срби.ја и Маћедонија; Босна и Херцеговина; Срем, Банат н Бачка (Сриско Војводсгво), Краљевина Хрватска и Славоиија и Краљевина Далмација, од В. и А. Одјеци догађаја у Скоиљу. — Велешке. — Нашим читаоцима. Од уредништва. Г. Н. Н. у Р. и А. II. у 0. — Питате нас, да ли је дужна свака дрквена општина држати „Српски Сион", и своје огласе или стечајеве у њему саоиштавати односно публиковати? Јесте, дужна је. Та дужност потиче т високе наредбе од 8 .(20.) јануара 1891., бр. М. 10. ех 1891. На вршење те дужности уцућене су црквене огпнтине у Архидиједези, нарочитим решењем односно наредбом њезиног Административног Одбора од 10. (22.) јануара 1891. бр. А. 0. 1. ех 1891., којом су позвате, да се на званични лист сриске православнеМитронолије карловачке, „ Сржки Сион", на трошак дрквене благајне претплате и да своје огласе у тај лист шаљу, пошто ће Архидиједезалан Административни Одбор у званичном свом пословању у напредак само оне огласе дрквених оиаггина за публиковане сматрати, који су у том листу („Српском Сиону") иубликовани били, не бранећи тиме црквеним општннама, да оне своје огласе и у другим листовима, мО'ред званичиог листа, публиковати могу. Према томе дрквена скупштина у Г. односно њезин председнлк, нису добро урадили, што су односни дражбени оглас у погледу градње тамошњег парохијског стања публиковалн само у листу „Застава", а у званичном овом листу не. Тако исто ни дрквени одбор у 0. нпје добро урадпо закључком својим, да тамошња дрквена општина неће впше држати „Српски Сион", јер тај се закључак потчињеног органа