Srpski sion

С тр . 126.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р. 8.

св. Герлшна — гроб и погребење Христа Спаситеља нашега" и за то је штријарх Пајсије одговорио машријархџ Никону: „један само антиминс уиотребљавамо . . .. јер познамо само један гроб Госнодњи." 23 Осим тога, зна се позитивно, да је постојао у православној цркви и такав гшмесни обичај, но коме се св. евхаристичка жртва приносила директпо на илишону , док је антиминс био прошивен за срачиду под индити.јом. То показује Гоаров грчки требник, 34 па и руски издан при џашријарху Никону. 25 Оваке антиминсе. неки су пришивали за срачицу престола, а некад бијаху на престолима и ексерима учвршћепи. Трагови томе могу се и данас наћи на угловима старих сачуваних антиминса. Таки су: антиминс из XIV. века, нађен у Новгородској цркви дванаесторице апостола; 26 па онда, неки антиминси XV. 37 XVI. и XVII. 28 века. Пришивање антиминса к престолу спомињу и требници отштампани за иатријарха Филареша и Јосифа. Тамо је изреком наведено: ,, и тмс пдки скер^а срачицу иолаганЈтх сбацкнницу антил^инсх и пришивамт* е г о н а ч е т у р ( 8 г л К1, да не како етст8питх отх мНкста с к 0 I г о." 29 При тако заодевеном престолу срачицом, на њој пришивеним антиминсом па онда тек индитијом, морао је илитон бити горњи. У храмовима, дакле, са таким антиминсима било је могуће само илитон развити и савити, одатле је и нракса по којој се могло литургисати на илитону без антиминса. Али ваља знати, да пракса о којој говоримо није била општа у Русији и да устав московски у томе није био сагласан са уставом целе Русије и Грчке. На многим древним антиминсима, који су до данас сачувани, не може се видети да су икада били пришити или приковани на престолу. Па онда, пришивање антиминса за срачицу престола није 23 Обт, изиЉнешнхЂ вђ чин ® литургШ: Јоанна Златоустаго, Вамл1а великаго и ГригорЈа Двоеслова, страна 237—2?8. 24 Е»сћо1. е4с. 1647. ра^. 844. 23 К. НиколвскШ: Обт. антиминсахЂ русск церкви, стр. 38. 26 ИзвЉст. Имп. Акад. Наукч. т. VI. стр. 90. 27 Исто, стр. 91, 90, 92. 28 Д'6ло арх. св. Синод. 1841. г. 693. стр. 72—78.; стр. 146 — 149. 29 Треб. патр. Јосифа, листљ 30. на об.

никакво богослужбено дејство са символичким значењем. Напротив, сакривање антиминса иод одежду престола, Оило је, тако рећи, на уштрб значењу антиминса. Све то дало је повода сабору у Москви (1654. г.) е је установио, да с« антиминс не нолаже под индитију, него да се при служењу простире под св. дарима. Држи се, да је оваку праксу изазвала неконсеквенција у неким старим службеницима. 30 Реч „ илитон" узета је ту доста пута за реч „аншиминс" , на је лахко дошло до тога, да на св. трпези може први заменити другога и да се један назове „великим"' а други „ ма лим аншиминсом^. Јереј Светозар Грубач. 30 06 ђ изм-јћнен. вђ чин-Јб литург. стр. 234—245. Српека православна црква св. Ђурђа у Вараждину Написао Лазар Богдановић парох вараждинеко-вел. кањишки. (Наставаж). V. Градња цркве. ОвсвеЛењв темеља. Освећење звона. Деп одзив српског народа и других фактора у ктиторисању и нрилагању у ову богоугодну сврху охрабри и осоколи Утјешеновића и црквени одбор, те већ почетком Јуна 1884. отпоче у име Божје градњу толико жељене цркве и то по већ одобреном од епарх. конзисторије плану и трошковнику, кога је, како горе споменусмо, саставио жупанијски инжињер Жига Балочански. Почетак градње јављен је Пакрачкој конзисторији. Чим су темељи цркви ударени, одмах је Утјешеновић путем Новосадске „Заставе" и Загребачких „Нагос1шћ ]<[оУ111а" известио о том српски народ и остале приложнике. Ово он учини за јамачно за то, да не би когод од приложника мислио, е су му прилози отишли мутном водом; и да тиме и оне људе п општине, које са своје стране у ову цељ ништа не приложише, потакне на прилагање. Градњу цркве извађаше нод личним надзором поменутога инжињера градитељ Радослав Ацингер,*) Игуман Тихон споразумно са црквеним одбором, поднеском својим од 29. Маја 1884. бр. 48. умољава владику Никанора за дозволу *) Причају, да је овај градитељ одмах по свршетку ове градње сишао с ума.