Srpski sion

С тр. 118.

„ОРГГОКИ СИОН."

Б р. 8.

колико је свакоме Хришћанину личног његовог спасења ради нужно, да поиравља живот свој свјесним и искреним кајањем, у толико је то још потребније пастирима, јер живот њихов не припада само њима, него и онима којима су пастири, и којима имају да свијетле на путу у царство Божје животом својим. И зато, да би живот Ваш, пречасна и часна господо и сатрудбеници у винограду Господњем, што боље свијетлио засада још добром и побожном народу нашем, нашли смо за нужно и корисно, да Вас опоменемо на то од Бога нам дано средство и да Вас позовемо, да се што усрдније и што обилније послужите тим спасоносним средством, којим скидамо са живота нашега сваку љагу и нечистоту. А уз Вас треба да се послуже тим средством и сви они који су Ваши и с Вама по домовима Вашима, па се као и на Вас угледа народ и на њих и очекује, да види и у њима примјер сваке врлине и добротиње хришћанске. И зато и сви укућани Ваши, особито крв Ваша, родбина Ваша, треба да врши у свему заједно с Вама заповиједи и Божје и Ј 1,рквене, да тако народ има у дому свештеникову примјер хришћанских добродјетељи, које ће одатле, као из какова расадника, да пресађује у душу и срце своје и да обнавља тако у себи Христову и Светосавску Цркву своју. Подједно пак наређујемо, споразумно са епархијском консисторијом нашом, да се одсада па свагда унапредак имају држати и заједничке свештеничке исповиједи у свима протопресвитератима ове Богом чуване епархије Наше, слаке године, и то на овај начин: 1. Сваки окружни протопресвитер или администратор протопресвитерата, сазваће све протопресвитерата својега свештенство, било оно ма у којој служби (осим монашкога свештенства, што је по манастирима) на исповијед једнога дана за вријеме трајања поста пред праздник св. первоврховних Апостола Петра и Павла и то обично у другој половици поста.

2. Свештенство се има још у очи одређенога за исповијед дана, најкашње до 7 сати у вече, пријавити надлежному протопресвитеру својему у парохијском звању одре1)енога за исповијед мјеста. 3. У осам сати вечера, пошто зкона зазвоне, поћи ће сви свештеници са протопресвитером на челу у мјестну цркву на молитву. 4. У светом храму најпре ће стати сви пред Царске дверн, помолити се Вогу, цјеливати св. престолне иконе Христа Спаситеља и Богородице, а по томе они који ће служити иду у олтар, а остали се раздјељују у обе пјевнице, које ће држати свештеннци, пјенију вјешти. Началствујушти почима са „Епагословжх Еога млнгл" и поје се у обје пјевнице наизмјенце „Камижх скаткшх Д посто / иилјх ". Отиојаће се потпуно свих девет пјесама, а послије тога стаће сви свештеници тихо у ред на солеју пред царске двери, началствујушти стаће на царске двери и пошто сви клекну читаће гласно и јасно Жолишву на крају тога Канона написану, а свештеници ће ју у себи говорити за началствујуштим. Послије молитве је прописани отпуст и по том свештеници и опет цјеливају св иконе и излазе из храма мирно и побожно као птто су и ушли. 5. Да би сви свештеници могли учествовати у појању и читању на молитви овој, дужни су понијети са собом ЖолиТБосиокх или К<шиж1кх у којему се налазн споменути канон. 6. Сутрадан у & сати изјутра састаће се свештеници и опет у св храму и свршиће најпре правило јутрење. 7. Послије јутрење не изалазе свештеници из храма, него приступају св. тајни покајања, коју у олтару обавља духовник, којега на то одреди протопресвитер договорно са свештенством, а обзиром на његов чисти, благочасни и побожни живот. Духовнику пак меће се на срце, да службу своју обавља најсавјесније настојавајући да обрати пажњу особито на таква питања, која више одговарају данашњега времена гријесима, служби и потреби исповједннка-покајника.