Srpski sion

С тр. 119.

Духовником може бити и сам протонресвитер, а може их такође за то одре^ено бити и више од једнога. У том пошљедњем случају вршике се исповиједање на разним мјестима храма, као: у олтару, пјевницама и притвору. Они којн су за духовнике одређени имају се тако^е исповједити. 8. За цијело вријеме док се поједини исповиједају, остали ће сваки за себе тихо и скрушено, стојећи или сједећи у столовима. из Молитвослова својега или Каноника читати Иосл^доканЈс ко сватом В причацЈЕН1к> и прибирати се за потпуну, искрену и достојну исповијед, а послије исповиједи враћа се сваки поново на своје мјесто и наставља читање споменутога Посл'кдова1т и пролази у мислима кроз живот свој и тражи у њему све гријешне мисли, ријечи и дјела, која није исповједио, с намјером да се за све покаје још прије примања св. причести. 9. Свештеници који ће литургисати, кад су се исповједили свршују прописане молитве пред царским дверима тихо и смјерно, а тако исто и проскомидију у олтару, и послпје довршеНих тпх припрема и исповиједи одпочима се света литургија са Ектеннјама, Апостолом и Еванђелијем оне службе, која носи натпис ( јл8же < ј о^/иноженУи лкжве, и искоржеши ннмкисти и всАкЈА Зловћ.1 што је изложена и у књизи: ©ренскш Жолитвословх. На литургији поју свештеници, а Апостол чита најмлађи од онијех, који не литургишу 10. На литургији приступају свештеници св. причести на начин за пресвитере прописани, а то је у св. олтару с десне стране, под епитрахиљом, који има сваки са собом донијети. Не ће се пак причестити само они свештеници, који су под каноничком забраном, или их какови важан разлог спријечи, да у онај мах не могу приступити св. причести. Непосредно посље св. причести прочитаће началствујушти при литургији са свештенством у олтару Жолитву по сваТ'кл1х причафенш, а послије тога сви који не литургишу изилазе из св. олтара и стану на своја мјеста, и света се литур-

гија даље наставља и свршава. Према тима прописима желимо, молимо и нарсфујемо, да се заједничка свештеничка исповијед обавља, а од свештеничке свијести Ваше, пречасна и часна господо и браћо, очекујемо да ћете што тачније и савјесније одговорити свима овим прописима и тиме и души својој олакшатп и повјереној пастви својој добрим примјером својим помоћи у вршењу дужности хршнћанске. Послије таковога измирења с Богом и собом, с Црквом и свом браћом својом, држимо да ће бити најприкладније, да том приликом уједно посветите који часак заједничкоме разговору и договору, о предметима свештенопастирске службе Ваше, и религијозно нравствених прилика пастве Ваше, јер чим су времена тежа, тим с-у пречи договори и разговори о томе, како да се доскочи неприликама, које сметају Цркви и Њенима свештеницима у постизавању задатка њихова. Зато наре^ујемо даље, да се на дан исповиједи има држати у свакоме протопресвитерату уједно и СвештвНИЧКИ братСКИ сабор дотичног протопресвитерата и то овако: 1. Свештенички братски сабор држи се послије краткога одмора иза свршене св. литургије, на којој су се свештеници прнчестили, под предсједништвом окружнога протопресвитера односно администратора протопресвитерата, у затвореном простору, било у парохијском звању, или другоме коме за то прикладном мјесту, које предсједник означи. 2 8а перовођу, који ће водити записник, именује предсједник једнога од млађих свештеника. 3. Дневни ред за свештенички братски сабор установљава се са епархијском влашћу, ушљед чега а.) свештеник онај, који жели да се о њекоме предмету или предлогу поведе расправа на свештеничком братском сабору, поднијеће најкасније до празника Благовијести надлежном протопресвитеру писмену пријаву, у којој ће дотични предмет или предлог тачно формулисати. б.) Протопресвитер сакупиће све пре-