Srpski sion

С тр . 152.

Б р . 10

„И ире св. Јована Дамаскина, Косме Мајумског и других иесмопеваца ми нисмо певали ии тропаре, ни каноне, ни кондаке. Али пошто се у свима црквама непреложно чувала једна и иста вера, та се разлика није држала за нешто јеретичко или расколничко. Стога и сада не треба мислити, као да се изопачује наша иравославна вера, ако когод чини „посл-кдовани", које се мало разликује од другог у стварима небитиим, т. ј. које се не тиче догмата вере; само нека се у нотребном и битном слаже са саборном црквом." (Свршиће се). Проповед о епреми за ев. причешће. Вољан сам данас, да прозборим о томе, како треба да се спремите, како би пресвето тело и крв Христову могли што достојније примити, не на осуђење своје, него на спасење. Шта морате чинити и шта се изискује од вас нре примања св тајне причешћа? Пре свега иште се, да се достојно спремите, како би св. причешће без страха примити могли. Спрема је нужна. Много од тога зависи, како ми св. причешће примамо, дали достојно или недостојпо. Ко причешће достојно нрима, тај задобија и праве душевне хране; ко га нак ирима недостојно. тај не добија хране никакве, већ му служи на пропаст. Шта би ви, браћо, радили, кад би вам какав моћан владар, краљ или цар замаљски свратио у ваш дом? Би би се ужурбали! Паштили би се, да га примите и дочекате с највећим ночастима. — Па зар не би не опроштен грех био, кад би ми без икакве предходне спреме нашег највећег Цара и Господара и будућег Судију примили у српу нашем? — А знајте: у св. нричешћу — кад свештеник пре Достојног благосиља часне дарове са изговарањем од св. цркве наше прописаних речи, које бива у онај мах кад појимо: „ Тебе иојем, Тебе благословим, Тебе благодарим Госиода, и молимшисја Боже наш," тада се хљеб и вино претварају у тело и крв Христову. Шта је дакле св. причешће? Св. причешће је само суште тело и сушта крв Господа

Исуса Христа, под видом освећеног на светој литургији хљеба и вина, које се кршгеним и достојним Хришћанима пренодаје. — А ову тајну св. причешћа установио је сам Госиод наш Исус Христос на тајној вечери, коју је са апостолима у очи свога страдања и сво.је смрти држао, јер ка,д јеђаху, узе Исус хљеба благословивши преломи га и даде им говорећи: п Узмише једише, ово је шело моје и . — И узе чашу и давши хвалу даде им с речима: „ Пкјше из ње сви, јер је ово крв моја повога завеша, која >€е се пролиши за многе ради одџушшања грехова. — Јест, браћо, у св. нричешћу, као што се из горњих речи уверавате, даје нам Спаситељ своје суште тело и своју сушту крв, даје нам Себе саиог под видом хлеба и випа, и хоће да је тако с нама сједињен. — С тога треба да је и спрема наша врло марљива и озбиљна. Но да видимо сада у чему се састоји та спрема? Спрема се та састоји, у колико се она коси душе наше, у чистоти ума и побожности срца нашег. Бог не тражи сјаја и красоте спољашне. Највећи просјак кадар му је спремити достојан стан у срцу своме. Једна од свију могућих порока, од зависти, злобе, преваре и неправде, мржње и освете, од чувствених жеља, и свакојаких неваљавства очишћена и пречишћена душа, Богу је најмилија спрема. — Према томе је чистота душевна нрви услов за достојно нримање свете тајне причешћа „Али човек да исииша себе — вели св. пи смо — иа онда од хљеба да једе и од чаше да иије. Јер који недосшојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујуЛи шела Госиодња. — Тако који недосшојно једе овај хљеб или иије чашу Госиодњу, крив је шелу и крви Госиодњој' 1 (I. Кор 11 — 28). — Стра шан грех био би, кад би ко хтео да нриступи прапези Господњој, а овамо се свога греха и порока још није очистио. С тога иснитајте увек, браћо мо.ја, своју савест ире причешћа, па чистите срца ваша од свију грехова искреним кајањем и отвореном исповешћу, пикакав грех у срцу вашем несме више иребивати, у ком Хри стос најсветији треба да уђе. Друго је, пгго се захтева за достојно