Srpski sion

Бр. 23.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 373

„коначном установљењу српског нравославног народно-дрквеног устројства." — Радоснн глас овај н нови доказ неизмјерне очинске милости, одушевљено ноздравили су наша браћа у Угарској, коју браћу чека тешка али света задаћа. Црни облаци, којн су се надвилн над народно дрквеним жпвотом у Угарској, почели су се већ разилазити и ми се надамо да ће браћу нашу обасјати сунце лијепших дана у њиховом народно-црквеном животу, буду ли свл трезвено, свестрано и озбиљно радили на очувању своје народно-црквене автовомпје. Сви су онп ирави синовп свете нравославне цркве, наше, а родољубље је њихово оиробано, па с тога свак се и нада успјешном и корисном раду њиховом. — II ако ми православнп Срби у овој половини царевине наше нијесмо позванп, да се изблпже о важном предмету овоме бавимо, ипак, радосно поздрављајући сазив Сабора, искрено желимо да Сабор радом својим ностигне потребитн успјех по с-вету православну цркву и народ српски у Угарској; а та искрена радост п жеља наша поред осталог, иалази оправдања и у томе, што иравославна далматинска црква наша у стварима догматичким и чисто духовним признаје Српскога Патријарха Карловачког с његовим синодом за врховну власт своју. (Прелазак у Православље). При крају прошле године прешлојеу сјеверо-американском граду Олфорџу око 500 руских унијата у крило* своје матере васељенске нравославне цркве заједно са свештеником Григоријем Грушком. Некадашњи унијатски свештеник Гршорије Грушка био је уредннк унијатеког листа „Свобода", те је најжешће нанадао на Православље, али га је морала победнтн светлост исгине нраве цркве, те је, као што сам вели, „од Савла постао Павле". Велики поборник Православља, впсоконреосвештени еиископу Сан Франциску Николај, послао је тим поводом посланицу новим синовпма православне цркве, коју напред допосимо у преводу г. Славкова из Рељева. — Њег. Величанству руском цару Николају II. пријавио је скоро у аудијенцији др. Бадмајев, рођени Бурјат, који живи у Читп п у великом је поштовању међу Манџурцима и Монголима, — да су бурјатскн кнезови закључили, да приме православну веру, а њега су послали, да им пзмоли од цара дозволу за то. Тако св. Православље лагано алп сигурно све више п више напредује, како у Америци, тако и у колевцп људског рода (Азијп). (Изборно оружје наших опозиција.) Да наше опозиције не бирају средства у изборној агитацији и борбп о томе сведоче доста јасно разне измншљотине, којима њихови органи делектирају своје чп-

таоце, а којима се набацују сад на овога сад на онога кандидата автономне странке. Да измишљотинама својим не штеде ни поглавицу своје цркве и народа — раз}пие се, јер иначе би изгубиле тип српских онозиција. Велико је срце и широке су груди нашег Патријарха. Друкчије и не може бити крај широког погледа, којим св. патријарх Теоргије погледа на своју поверену му цркву и народ. 1Бега вређају п погрђују, а Он смишља да окупи око Себе прваке синове Своје, да се с њима споразумева. Љегове ,су мисли све у цркви и око будућности народне, а Његовој некој духовној деци прва је брпга п сада — да Га без разлога ненстином нанадају. Но добри Геније српски даће снаге нашој љубљеној поглавпцп, да ни у одсудним часима за цркву и народ наш не малакше Његова велика љубав и брига за напредак њихов. Шат дође време да — добро п истина победи! Не ћемо набрајати све измншљотине којима иотстрекавају опознцијонн агитаторп наш народ нротив Јерархије своје и автономне странке. Гадан би то и немио посао био. Али не смемо прећутати да се баш у Карловци опозиције не женирају народ об мањивати н. нр. и овакпм измишљотинама: Хоће да нас продаду Мађарима, да нас помађаре, да уведу грађанеки брак и матице мађарске; хоће да пренесу у Пешту фондове, иатријаршпју, гпмназију, богословију II т. д. Чудо, не рекоше још да би се п карловачки магисграт пренео у Дебрецин — да нпје само „браца" Лазе Таквим гадним и хонентнпх људи недостојним начином кортешују овде пе само господа радпкали, него п сам карловачкп војвода Брапиклијски. Е па п треба да се изједначе браћа у свему. Но доћи ће време кад ће се бар неко свега тога — стпдети. А свестни Карловчани знаће шта ће н пре тога радити. (| Јереј Јован Маркови^) парох св. успенске цркве у Новом Саду, преминуо је у 87 својој години дана 31 маја о. г; а сарањен је уз велико саучешће Срба Новосађана 2 јуна о. г. На опелу началствовао је високопреосвештени г. епископ Герман ОиачиЛ, а ногребу је ирисуствовао и Новосадски великп жупан. Покојник је рукоположен био за ђакона 1839 г. Лака му земља и вечан сиомен! Од уредништва. Брату И. М. у Б. Сад нпје време распредању па ни самом освртању иа нападаје као што су оног братау „Бранику" и на вашој прошлој нсповести. Кад