Srpski sion

С тр . 502,

„СРПСКИ СИОН."

В р . 30.

лацију Васе Муачевића тиме. да ће у иогледу назаренства извиде учинити, а тако исго и у погледу другог дела интернелације. Интерпелант се задовољава с одговором. Сабор узима одговор на знање. За тим неровођа јереј Младен ЈосиИ прочита записник данашње седнице, који се без примедбе оверовљује. Његова Светосш јавља, да је приватно дознао од кр. Повереннка, да ће краљевско решење стићи за осам дана. С тога ие може тачно означити дан, кад ће се седнпца одржати, него ће је у своје време и уобичајеним начином објавити 24 сата ире са станка саборског. Они посланици, који отпутују, нека пријаве перовођама своје адресе, да би им се на време могао објавити сазив саборске седнице. Његова Светост затвара седницу у 11 '/ 2 сати. Г 0 В 0 р Дра Стевана Малешевића у саборској седници од 11. (23.) јула 1897. Ваша Светости! Преосвештена господо епископи, славни саборе! Од овога народно-црквенога сабора изаслати одбор за дневни ред, имао је необичан задатак да реши. У редовним приликама и околностима његов је носао обичап и лак, али ми се сада ; господо посланици, налазимо у изузетном стању. И овај народно-црквени сабор, и наша народно-црквена автономија стављена је држањем државне владе изван редовног стања. С тога је одбору за дневии ред допала тако тешка задаћа, којом ће се решити судбина овог сабора. Према, таком стању, према великом значају ствари, која се неминовно истакла нред овај одбор при склаиању дневног реда, морао је исти рачунати са свима догађајима, који су на то утицали, да се створи овако стање. С тога је морао узети у обзир пре свега држање државне владе с једне стране, а постојеће позитивне законе и автономне уредбе с друге стране. Државна власт маниФестирала је евој ноложај прво највишим отписом Његовог Величанства, којим се овај сабор сазива, а друго свечаном изјавом Његове Преузвишености г. краљ. комесара у седници овога сабора од 5. (17.) јула о. г. Да би на чисто могао изаћи са ова два противположена питања, морао их је овај одбор учинити тфедметом свога озбиљног и свестраног посматрања и саветовања.

У првом реду сматрао је за дужност, да проучи законе и уредбе, које се на то односе, и ево шта је у њима нашао! Нашао је, да у основном државном закону, т. ј. у IX. законском чланку од г. 1868., којим се наша народно-црквена автономија ујемчава, у 3. §-у од речи до речи стоји ово: „Придржавајући Његовом Величанству нраво највишег државног надзора, које се има уставно вршити, верни гореречене митронолије имају право, да своје црквене, школске, и на ове односне закладне ствари „самостално" решавају, УРеђујУ и т. д." Из текста овога јасно састављеног параграФа, даје се несумњиво извести ово двоје: Прво, да се врховви, државнћ надзор само „уставно" може вршити, а друго, да имамо право „самостално" решавати и уређивати своје ствари. (Ошпте кретање.) Па кад је то тако, славни саборе, онда ми у погледу вршења врховног државног надзора немамо посла са освећеиом особом Његовог Величанства нашег премилостивог краља и господара, (бурно: Живео краљ!) него са врховним органом државне власти, са постојећом уставном одговорном парламентарном државном владом, чијим саветом и премапотписом сви државни чини иостају. — (Живо одобравање). Према тако јасно изреченом слову закона, овај одбор није могао ни изјаву Његове Преузвишечости г. краљ. комесара друкчије узети и тумачити, него, како то горе поменути, од Његовог Величанс.тва санкционисани државни закон наређује и заповеда, те је по томе и споменуту г енунцијацију сматрао и сматра као акт државне владе. Поштована господо посланици! Р^ао уставни грађани ове домовине нисмо је могли, нисмо смели друкчије тумачити, јер би се тиме огрешили о сам земаљски устав, који свако друкчије тумачење осуђује и забрањује. (Живо одобравање.) Кад смо до тог закључка дошли, онда смо били на чисто с тиме, да и ако од краљ. комесара овом сабору октроисани дневни ред, ослањајући се на постојећи закон, не усвојимо, да се ни најмање нећемо огрешити о лојалност ирема своме владару, који је највиши и најпозванији чувар закона. А најпоеле мислили смо, да, ко брани своја нрава и тражи поштовања и заштиту закона, не може никога увредити тиме, најмање нак може бити то овај сабор, који је своју лојалност спрам особе Његовог Величанства у својој адреси већ изјавио. У осталом ја држим, славни саборе, да је од нас заступљени срнски православни народ, не речима -— него делима небројено нута своју верност и лојалност ноказао, кроз више стотина година он је у часима највеће опасности за престо и династију хабсбуршку крв своју, имање