Srpski sion

Број 30.

„СРПСКИ СИОН."

Стр . 503.

своје и живот својих синова жртвовао. 0 томе сведочи златним словима иовесница хабсбуршке монархије, и сва бојна поља Евроие. (Тако је!) Тврдо је дакле убеђење овога изаслатог одбора, да у овом спорном нитању освећена особа нашега доброга Краља мора над сваком дискусијом узвишена остати, и да ми овде једино са државном владом иосла имамо. (Одобравање.) Славни саборе! Кад је изаслати одбор и ово питање рашчистио, он је пошао корак даље, да види, да-ли у нашим потврђеним и у живот приведеним уредбама има каквог одређења, које би краљ. комесару права дало, да нама самовласно дневни ред одређује. (Чујмо!) • Узели смо преда се саборско устројство и нашли смо у њему два параграФа, који се на то питање баш директно односе. То је §. 8. и §. 10. сабореког устројства. У 8-ом §-у изрично стоји ово: „У том случају ако Његово Величанство жели вршити право свога највшпег надзора преко кр. повереника, овај не утиче у расправу саборску и донашање закључака, нити може нречити закониту радњу његову." Јасније од овога не може се ништа рећи. (А у 10-ом §-у истога устројства стоји опет на крају изрично наведено: ,да сабор сам одређује свој дневи ред.") Државна влада је дакле повредила, не само више пута поменути позитивни државни закон, него и нагае поетојеће уредбе у § 8.-ом и 10.-ом онда, — кад је преко свога краљ. комесара хтела да октројише сабору дневни ред, и да га морално присили на корак, који његово слободно самоопредељење искључује. Славни Саборе! Овим чином Његове Преузвишености г. краљ^ комесара, барона Федора Николића, хтела је државна власт утицати у расправу саборску и донашање његових одлука —• силом своје моћи државне, а не на основу права п закона. (Живо одобравање). Кад је одбор за дневни ред све те околности испоставио, нашао је, да захтев Његове Преузвишености, да се на прво место дневнога реда стави онај јединствен статут, кога је саборски одбор поднео — стоји у опреци са законом, и то у толико пре, што је г. краљ. комесар то још и као „заповест" декларирао, те тиме очевидно слободу рада ограничити намеравао. (Одобравање). Сад је настало питање, шта да се ради ? Положај овога одбора био је врло тежак, јер је био дужан у свему овоме образложен нредлог сабору ноднети. Но одбор је био тако сретан, те је нашао исходишта из тога тешкога положаја опет у закону. Нашао га је у 13. §-у саборског устројства, као делокруг сабора означен у првој тачци овако: у делокруг сабора спада: „I. Старање око одржања грчко-источне српске народно-црквене автономије."

По томе је сабор „дужан" старати се око одржања автономије, дакле увек онда, кад се против одржања те автономије когод ма у коме облику окоми, „дужан" је сабор сваки таки нападај одбити, а сваку повреду автономије, ма с које стране она долазила, сузбити. (Живо одобравање.) Државна власт прекорачила је границе врховног државног надзора, и улегла је у с®еру наших автономних нрава онда, кад је противно IX. законском чланку, противво §-у 8. и 10. саборског устројства, силом своје моћи, овом сабору дневни ред прописати и натурити хтела. Овај одбор држи, да је сабор дужан са новређеног терена свога права државну власт на сопствени јој терен сузбити, да богме са средствима,. која му закон на расположење даје, а то је саборском одлуком (Одобравање). Тако је постао овај предлог за одлуку, који вам на усвајаље подносимо, и који је у прекјучерагањој седници нрочитан. Но није наша дужност била према држању државне власти само овај предлог за одлуку вам препоручити, него и Фактично тај дневни ред, према потребама наше автономије и стању текућих послова установити. Славни саборе! При Фактичном установл^ењу дневног реда тражио је овај одбор ипак начина, да се, ако је само могуће, одазове жељи државне власти и њу представљајућег г. краљ комесара, у особи Његове Преузвишености г. барона Федора Николића; но само тако, ако тиме не ремети интересе своје автономије, и не забацује свршавање најпречих послова. И кад је проучио свих 22 на расположење му стављених предмета, нагаао је, да се сви ти предмети, и по природи својој, и ради бољег прегледа и у интересу једноставнијег рада, у две главне групе могу поделити: у врсту административне ирироде и врсту законодавне ирироде, те мисли, да је у тој нодели нашао и начин како би и горе сноменуту цел постигао. Пошто од саборског одбора поднесени устав за народну-црквену автономију спада међу законодавне послове, то га је ирема горњој подели, а по жељи г. краљ. комесара, на прво место међу законотворним предметима истакнуо. Славни саборе! Далеко би ме одвело кад бих овде све оне разлоге наводио, који су код појединих административних предмета руководили овај одбор, да их је за прешне и неодложне сматрати морао. То је тим мање нужно, што је то у самој мотивацији предлога доста опширно додирнуто. Доста ми је само напоменути, да су 60 сриских вероисповедних школа л,уто пропигатале, тражећи од нас номоћи, да их од пропасти спасемо, а има и таквих предмета, од којих решења зависи и често опстанак многих породица сриских. Те су породице жељно и тужно уирле иоглед свој овамо, очекујући од нас спаса свога. Била би од нас највећа нечовечност