Srpski sion

Стр 562.

„ОРПСКИ СИОН."

В р . 33

Изрично се пак у 79. бр. „Србобрапа", а у Синишиној интериелацији, између осталог дословце вели ово: „Тако је тај несретник, т. ј. канелан Медаковић, чамио 18 дана. једући неслан и незачињен насуљ, а имао је за исти плаћати мјесечно 15 фор., а за вршење службе проти, владичипу тетку, — 20 Фор.. острло је дакле за дјецу његову словом 6 (шест) ®ор. мјесечно. Даље се, како у „Србобрану" тако и у осталим сриским листовима, а у истој интерпелацији вели, да је капелан Медаковић морао у мапастиру сам се служити, чистити, па и пећи лоашти. и т. д. Пошто сам ја за вријеме Медаковићеве епитимије био једиии онда тцмо пребивајући брат и манастирски намјестник, част ми је — тако ми Бог помогао, — истигш за вољу изјавити, да су сви они наводи чиста прецијеђена неистина, јер: 1.) По г. интернеланту названи „несретни" капелан Мпхајло Медаковић благовао је за истом соФром, за којом и манаст. памјесник. 2.) Није — до сада бар — манастир од њега. Медаковића, ни за што никакве одштете ни тражио, нити је шта Медаковић плаћао. 3.) Није Мсдаковић, нити ироти Кукићу, нити катихети Јовану Воркапићу, који га је у служби замијењивао, нити икоме живоме, ни новчића платио, нити платити морао, већ је сам еве лијепо унапред дигао. Што се тиче онога, како је Медаковић сам у манастиру прслуживао се, чистио, пећи ложио, и т. д имам примјетити, да су два манастирска ћака била на расположењу, и то Васо Чавић и Светозар Лапчевић, те један стајао на услузи мени, као ман. намјеснику, а један томе, по г. интерпеланту названом „несретнику", капелану Медаковићу. Је ли се он ипак чистио сам, то не знам, али увјеравам свакога, да „пећи" ложио није, није бар с манастирским дрвима, јер манастирске шуме нијесу зато, да праве конкуренцију петровском сунцу и јулским врућинама. При концу молио бих јонт „несретника" г. Медаковића, да убоде перо у образ (евој), те одговори: је ли ово све истина или није; те ако јест, тко ли онај неслани пасуљ потказа и високом Сабору, да и он о њему слушати мораде? при онако иначе доста важном послу. Ја своје учиних, не желећи тиме ничију савјест узнемирити. Летриња, 19. јула 1897. МитроФан Вукчеви^ јеромонах и капелан.

ЕКА1У1ЕР0Н сто прича

од сто наЈСлавниЈих нисаца светске књижевности

Изашла је до сад девета свеска. Цена свесци 20 новчића.

ПЕСМАРИЦА ЗА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРОИСПОВЕДНЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ према наставној основи изданој од В '*л. Школског Савета израдио Алекеандар Јорговић учитељ у срп. вишој девој. школи новосадској У ноте стављене су ове песме, за: Први разред 1. Весело сам дете, 2. Ми смо деца весела. 3. Тичија песма. 4. Пчелица. — Други разред: 5. Ми смо деца весела. 6. Станови 7Пчела, 8. Завет. 9. Голуб седи на стрејици, 10. Хајд у пгкоиу!. 11. Млади занатлија 1. 12 Млади зпнатлија II. — ТреЛи разред: 13. Мио ми је цветак, 14. Боже благи, Боже свети!, 15. Песме божићне 1.. 16. Песме божићне II. 17. Слава прамалећа. 18. Сунне се рађа, 19. Јутрењи радови. 20. Пчела и голуб, 21. Поточара, 22. Народна имна, 23. Мајска песма. 24. 0 косидбп. 25. Завет, 26. Песма ковачу. — Четврти разред: 27. У пролеће. 28. Цпц, 29. Домовина. 30. Голуб, 31. Пролеће, 32. На уранку, 33. Где птичпце, 34. Србин, 35. Српкиња. 36. Песма тежакова, 37. Гусле, 38 Мајска песма, 39. Позив ђака на игру. — Ова је песмарица регаењем Всл. Школског Савета од 17. (29.) августа 1896. бр. III С. 298/196 за школску књигу при наставп у невању за српске народне школе одобрена; а ре пгењем Всл. Одбора бр. 4512/1397. ех 1896. одређен јој је дар од 200 фор. а. вр. Цена је књизп 30 новч. Издање и штампа Српске Манастирске Штампарпје у Срем. Карловцима, којој ваља наручбине слати. „МАЛА КАТАВАСИЈА" наша одобрена је и прописана ДЈГ- З^. ООИОВИЕ ТТТКОДЕ како нашим вел. Школеким Саветом, тако и вие. кр. зем. владом у Загребу. У преноруку нашег пздања „Мале Катавасије" прпводимо ево и оцену стручног ваљаног и познатог часоппса „Новог Васпитача". У II. свесцм овогодингњој оцењује „Нови Васпитач" наше издање овако: „У VIII. ком. „ Ењижевног Прегледа" нашег од прошле године нриказасмо ову књижицу, а иосле тога замолисмо једног од наших врсних стручњака, да напише кратки реферад о тој књизи за наш лист. У место формалног рефераДа, стиже нам од истог господина писмо, у коме је — по своме суду истакао оне добре стране „Катавасге" , ради којпх она зас.лужује прво место м.еђу својим другама. То место из иисма овако гласи: 1.) Ова је књига потпунија од свију десадањих; јер има за вечерње, јутрење и лптургију све најважније ствари, које су школској младежл нужне, и то све у правилном реду.