Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

О тр . 613.

морам рећи. да не видим излаека и да нрема томе наша еаветовањаморају остахи безрезултата. Барон Ђанфи: Моја је дужност била, да шсподи изјавим, да се но краљ. рескрипту ире свега предлог о јединственом уставу има у претрес узети и довршити нре свију других предмета. У осталом ја ћу, пошто сам мњења саслушао, ствар у расуђење узети и према томе моје одлуке равнати. Захваљујем се господи, која су се иотрудила, да на мој позив у кон®еренцију дођу. У прошлу среду били су на конФерисање позвати г.г. Др. Ника МаксимовиЛ, Стеван В. ПоЋОвић, Јосиф ЈагиЛ, Теодор Манди;К и Др. Сима ТТавлови~ћ. 0 овој конФеренцији донећемо извештај у идућем броју. У прошли петак конФерисао је г. министар председник са Његовом Светости иреузв. г.патријархом Геореијем, на коју конФеренцију били су позвата и високопреосвештена господа епискоии.

Бр. 195 Д. 0. ех 1897. И з ј а в а.* Парламентарни лек или средство, употребљено на основу истине, правде и закона, мора имати благодетних последица за дрзчптво, јер се њиме санира ностојеће какво зло; али, када интерпелација једна не потиче из чистог и бистрог врела исгине, већ из мутног извора грубе пеистине и себичности, онда такова интернелација није морално оправдана, јер јој је основа: лаж, а садржина: увреда и клевета. И ово је запста велико зло и ногрешка. Ла морамо на жалост, констатовати, да је у ову ногрешку и наш саборски заступнпк, парох Младен Јосић, пао, да ли хотимице или нехотпце, нпсмо кадри пресудити; алп свакако својом кривицом, јер је он у интерпелацији својој, дана 14. јула о. г. у VII. седницн нашега народно-црквеног сабора лакомислено, јамачно по кривој и једноставној тенденцијозној информацији људи, којимаје до тога стало, да и опет дођу на управу овдашње цркв. општине, пуке неистине, увреде и клевете изговорио, те на тако ружном и неистинитом темељу интерпелацију своју саградио. Интернелант, Младен Јосић, мотивишући пнтерпелацију своју, рекао је пред лицем целог сабора, између осталог и ово : Да арадска срп. правосл. цркв. општина рукује са некнх 200.000 фор., да у овој општини данас влада велики неред и стање, да не може бити горе; — да тај неред подржава епарх. унрава темпшварска ; — да је епарх. управа разрешила цркв. онштину * Без сваке одговорноети уредништва. Ур.

још 1895. н именовала је овде привремени одбор, којп већ две године управља; — да је рад овога одбора врло немаран; — да одбор овај држи школу једну већ годину дана затворену и неће стечај да распише; —■ да је друга школа у тако жалосном стању, да политичка власт прети, да ће је затворити; — да је одбор овај скинуо са перовођства учитеља и ово • поверио једном трговачком агенту, којп је врло имућан, а коме одбор овај перовоћску плату повисује од 200 ф. на 600 фор.; — да је одбор овај повисио и црквењаку плату, само за то, да ову изједначн с платом учитељевом; — да је одбор овај и свештенику плату подигао; — и даје црква у тако трошном стању, да се човек ирекрсти. — Ово и овако је интерпелант изговорио у поменутој саборској седннци. Тешке и претешке су оптужбе ове, које је интерпелапт протпв овога одбора јавно, на највишем месту наше двтономије, подигао. Одбор овај веома жалп, што је Сабор наш одгођен, јер је тиме одузета могућност вис. Председништву Саборском, да интерпеланту на оспову званичнпм путем набављене информацпје и извешћа, одговори н право и верно стање ствари, иред вис. Сабор изнесе, те би се интернелант онда и сам уверио, да је лакамислено интерпелисао, — и да су га инструктори његови злонамерно обманули и на странпутицу завели. Па стога, што Сабора више нема, одбор овај, да се о њему не би можда рекло: „(Јш ^асеЈ, сопзепЉе У1с1еШг и , не може ћутке прећи преко интерпелације заступника Младена Јосића, већ истпни у хатар и ради обавештаја читалачке публике с једне стране; — с друге пак стране, да би од себе одбио тешке оитужбе и клевете, којима је шггерпелант црквени овај одбор пред лицем целог иарода српског обасуо и онтужио, — изјављује: да се најсвечаније ограђује против онпх ненстина, злонамерних подвала, увреда и клевета, садржаних у упитној интерпелацији заступника Младена Јосића, п осућује иелојалан н недостојан поступак његов најодлучније; јер: није истина, а арадска црквена онштина рукује са неких 200.000 фор. јер нмање општине арадске са свима закладама и фундацијама, износи крајем децембра 1896 97'326 ф. 13 н. а потраживање општине у име разних одштета износи . . . 5.082 ф. 71 н. Свега дакле 102.408 ф. 84 н. није истина, да је рад овога одбора немаран и да у овој општпни влада данас велики неред и ста-