Srpski sion

„ОРПСКИ СИОН."

Вр. б8.

морати продрети. А сад није време, да се игата чини, док народ сам не увиди иотребу једноставног Устава, јер се и сад осећа неповерење јавног мнења, које се, заједно са држањем саборске већине, може сматрати као носледица нејасног и претећег становишта владиног у говору министра-председника од 6 априла о. г. Од министра-председника чули смо пак ово : „Аномалија је, да влада у трећој инстанцији решава о стварима црквене автономије. То се стање може само дотле трпити док се не донесе статут, који ће довесги у склад ав тономна нрава са . епискоиалним карактером православне цркве. Његову изјаву у говору од 6. априла у заступничкој кући рђаво су разумели. За сад се не намеравају уиотребити ванредне мере; оне можда не ће бити ни потребне. Круна захшева једносшавап сшатуш и влада хоЛе шо да строведе. Влада је потпуно свесна своје одговорности према Круни и према парламенту и у том ће смислу одлуке доносити". Министарски саветник Др. Дардаи изјавио је: „Не само да је право, него је и дужност владина, да се реши на сходне мере према упорној саборској већини." III. У трећој конференцији изјавио је нага високопреосвештени Епископат ово: Жали да је нрошли Сабор био безуспешан, а боји се, да ће се с њиме и моћи доћи до сиоразума у погледу расправе о једноставном статуту. Главни узрок неуспеха је у изборном реду, који скоро чини немогућим, да се у Сабору склоии умерена и конзервативна већина. Од министра-председника чули смо ово: „Жели да одржи Крунина права поред надзорног права државног, а влада нема намеру на даље да за себе задржи право решавања у треЛој инсжанцији. Автономија дакле, треба, да се уреди без тежње владгте, да свој досадањи делокруг прошири. Не дође ли до споразума Јерархије са световњацима, онда би ОН позвао Синод, да донесе предлог, који би томе одговарао. Жели замишљене реформе да сироведе без октројака." IV. Дакле, шта смо чули од заступника државне власти ? Ево ово: Градња једноставног

статута нашег жеља је Његова Величанства, а влада хоће да ју изврши. Пре свега и пре свију других предмета има се статуг узети у претрес и довршити. Влада не може одусшаши од грађења тога сташута. Могла би доЛи у иоложај, ако се друкчије не може, да октројише цео Усшав. Ако мисао те октројке сазре, министар ће имати одважности да је Његову Величанству и предложи, свестан своје одговорносши ирема Круни и ирема тарламенту, јер не само да је право, него је и дужност владина, да се реши на сходне мере према упорној саборској већини. После ових изјава од стране државне власти на изјаве наших застунника, ситуација је сасвим чиста и јасна. Стојимо нред алтернативом. Или градиши Усшав или сшавиши све на коцку. Нпи још јасније да се изразимо. Ове оно, што смо чули од кр. угарског министра-председника значи: Или донесимо сами себи Устав, или ће нам га државна власт донети. И данас се још заваркивати и успављивати разним оптимистичким комбинацијама, може родољубиви песник, али политичар не. Ономе још и доликује, али за ове би то било и сувише — жалосно. Но наше реакцијонарне, тако зване народне, странке и саборска већина као да овој алтернативи стављају усупрот другу, а наиме: „Је ли боље сами да се кољемо или да нас други закоље." Или ону: „Је ли боље да сами ска чемо у Дунав или да нас други гурне"? Тако оне схватају ситуацију, у којој се налазимо. Но шо је схватање скроз тгрешно. То доказују изјаве министра-председника. Шта хоћемо да елиминирамо из досадањег Саборског Устројства и наше автономије? Познату клаузулу, односно иостојећу праксу мериторног решавања и располагања државне власти у нашој автономији. На другом месту смо доказали, да се то постизава 9 § предложеног Устава. А гата за тај баш § рече на првој конференцији министарски саветник Др. Дардаи. Ево : „ Угарска влада за шо је приСТала на § 9 новог Устава, да се баш компешенција владина строго ограничи и да се сведе само на траво касације." А зар се и речи министра-председника, } другој конференцији, не односе, у истом правцу, на тај §, а наимеоверечи: „Аномалијаје, давлада