Srpski sion

Бр. 44.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 739

какво је то „непријатељетвоу чему се оно састоји? То „непријатељство" јесу — греси нашн, или боље, јесте оно „проклетство", које смо ми гресима својима на себе навукли, и које је „проклетство" — по признању и учењу самих назарена — Христос „убио", односно приковао на крст." да како „од дрвета," 3). „Реч је крстова лудост онима, који гину; а нама, који се снасавамо, сила Божја". (I. Кор. 1., 18.) — Да се „под речју крстовом" не може разумети само реч о „трпљењу и страдању" Христовом, него и реч о „крсту" у строгом смислу речи, т. ј. о дрввту на ком је Христос разапет — то јасно сведоче наведена два места св. Писма; да ми у крсном дрвету видимо и гледммо „силу Божју" то је речено; да у дрвету — ио Божјој вољи — може бити „сила Божја — то је доказано. Остаје још да видимо, која „реч крстова" може бити и јесте „лудост онима, који гину"; да ли „реч крстова" у смислу „трпљења и страдања", или „реч крстова" у смислу поштовавања онога дрвета, на ком је Христос разапет? —- Апостол вели: „ми проповедамо Христа разапета. Јеврејима саблазан а Грдима безумље" (I. Кор. 1., 23.) Ако је већ нроповед о распећу Христовом могла изгледати, те доиста и изгледала „Јеврејима саблазан, а Грцима безумље": онда је поштовање онога дрвета, на коме је „Христос разапет", Јеврејима и Грцима, — и то „онима, који гину", који, дакле ни веровати могли нису, да је тај на крсту „разапети Христос" и био и бити могао истинити Божји Син и прави Бог — морало изгледати правом „лудоигћу 4 . Док би „трпљење и страдаље" за Христа, и односно за Бога, Грцима, а још више Јеврејима могло бити и појмљиво и разумљиво, јер и код Јевреја за Бога и веру многи „ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; камењем побијени бише, искушани бише, од мача умреше; идоше у кожусима и у козијим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти" (Јевр. 11., 36.—37.); али поштовања онога дрвета, на коме је божанство мучено, тога баш никако схватити не могоше, а најмање то умесним и богоугодним сматрати могоше. Па, ето, баш и сами назарени крста само с тога не поштују, шго им доиста изгледа „лудост" поштовати оно дрво, на коме је Христос „претрпео најгрозније муке, и на

њему издахнуо"; њима поштовање и клањаље крсту изгледа толико исто неумесним и лудим, колико и иоштовање и клањање обичним вешалима; с тога и сматрају и називају крст — вешалима. Рекох већ, да се крст може сматрати у неколико и вешалима, јер је Христос на њему доиста „најгрозније муке претрпео"; јер крст беше средство за мучење, као и обична вешала; с тога св. црква и по.ји : „Обешен на дрво, једини силни, сву си твар усколебао. (Стиховња стихира — 4. гласа). Иа узмимо, дакле, крст као вешала. Али запитајмо: ко је на та вешала имао бити разапет? — Христос? Не! јер 'за какво зло, за какав би грех имао бити обешен ? Иа тај крст имали смо бити разапети управо — ми; али место нас — узев наше грехе — разапео се Христос. Али се разапео тако, да — оспм претрпелих на крсту мука — ништа изгубио није; на против добио је, јер је тиме извршио вољу Оца свога небескога, ради чега је и сишао на, земљу. Он је, истина, на крсту „издахнуо", на крсту душу своју исиустио, душу своју положио, али не тако, да је за навек изгуби, него да ју опет узме; као што сам то сведочи у св. Писму: „За то ме Отац љуби, јер ја душу свеју нолажем, да је опет узмем. Ннко је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примпо од Оца свога." (Јов., 10. 17. —18.) Па кад је тако: зар да не ноштујемо баш и она вешала, на која се други неко, а ради нас, обесити дао ? Вар да са радошћу и уживањем не гледамо на оно дрво, на коме је неко својевољно, а без икакве штете, напротив уз добит нашу, за нас муке мучио? — А поштујући крст ми тиме не ћемо да покажемо и докажемо, колико се радујемо, што је Христос на њему мучен; напротив, ми тиме хоћемо да засведочимо, колико смо му благодарни, што је за нас грозне муке мучио, и колико нам је жао, што смо га ми својим гресима на те муке ударити могли. Поштовање крсна дрвета ми бисмо чисто ради — бар колико толико —учествовати у крсним мукама Христовим; поштовањем крсна дрвета ми бисмо чисто ради у неколико олакшати крсне муке Христове, А да крст и није оно, што је и свако оруђе за мучење, што и свака вешала, пока-