Srpski sion
В р . 48. /
Л СРПСКИ
СИОН".
С тр . 807.
Да ли се на ст8к пас)(8, и во кск> ск^кт* лб10 шд^клгс опојава једпако: и мирјанин, и свшшеиик и младенац? Ако не — у чему је разлика /" Светли и велики празник васкресења Христова доноси оншту радост живима и мртвима. Небеса веселе се, земља се радује, нразнује сав свет, видими и невидими, јер Христос уста, весеље вечно. 1 Радост та избија, у делом богослужењу празника. Може ли да буде већег весеља, веће славе за потомство Адамово него кад сл»ерти празднКшх ©улирфкпжТ«, адок« рлзр8шбн'|'е иногт жит Т а в ^кчнаги? на* чаио? 2 За то је нразник тај, по речима св. Јована Златоуста, залог мира, узрок помирења, истребљење врагова, разрушење смрти, проиаст ђавола 'Гога дана седињују се људи са са анђелима и узносе величанствене песме Богу. 3 Има ли дакле, ико разлога да буде невесео? Нема. „Пакао враћа узнике, земља шаље погребене на небо, небо их прима и предаје Господу." 4 Црква наша имала је све то на уму, кад је ирви пут наредила, да се из опела, које се — ио потреби •— свршује на сам празник или преко целе светле седмиде, изостави оно, чему се даје израза болу у тузи за умрлима. Погреб такав добија светли и торжесгвени вид за то је потребно да се у норетку „посл-кдованТА" што нгга измени. Ето тако је лостао: Оуказх iv мровожджТи оусопши^х на ст 8 нј пас^8, и ко вс1о ск^ктлбк* нед-клм вк1ва«л1кш, у којем. . . Л1али> что Ш оккшнаги) оусопшн^к п^кнТА поетса , вмнчества ради и чести весе= ааги; праздника. Овиме хтели смо казати, да „Оуказх," о коме говоримо, вреди за свако опело: мирско, свешшеничко, монашко п младеначко. Но како је „Оуказх," један, а опела су четири, сасвим је природно, да се односна „последовања" морају „указу" томе применити. Одговарајућ на горње стављено питање послужићемо се овде готовим одговором отштампаним у једној руско.ј книзи. 5 То место у преводу гласи овако: „Упоредимо, ради примера, чин ногреба свештеника са чином по1 Кани>нх праздника. 2 Исто. 8 Слово 72 * Св. Амвросије Медијолански. Слово 52. 4 Сводђ указ. и за м®т. по вопр. паст. прак. стр. 234; Упореди: Рук. д. с. п. 1878. г. т. III. стр. 310—312.
греба умрлих на св. Пасху, и покажимо, што се у чину опела свештеничког ими изменити ради славе самог празника, а што у њему има остати неиромењено. Само се по себи разумева, да почетак погреба свештеника, као и почетак сваког богослужења. у дане св. Пасхе, има се применити слави празника Васкресења Христова, и потоме почињаће се онако, како је речено у чину погребења на св. Пасху. После Благослокенх Богк нашж, место Три* скАтаго, Хрнстссх коскресе и даље редом, као што показује чин погребења на св. Пасху, носећ тело свештеника у паперту и певајућ канон празника: ЕоскресешА денк . . . и тако даље све до читања апостола и еванђеља. По икосу: (гал1Х единх есн кезслиртнкш . . . и после 6лицк1 ко Христа креститссд ваља, почињући од нрвога апостола до самога канона, све читати и певати као што је установљено у чину погребења свештеникова. Место канона: Еолнок* л^орсконг ... у том чину, ради славе празника, пева се канон св. Пасхе, додајућ к томе по 3. и 6. песми оно, што је написано у опелу свештеничком. По 9 несми канона празника долази ексаиостилар празнични : ПлотТк усн5?кж. . ., иа онда све остћло до краја, ка-ко стоји у последовању погреба, на св. Пасху, јер при крају у чину погреба свештеника има примедаба, које се односе на опело мирско, а у погледу овога последњега има потанко и тачно изложено у „указу" што се свршује од еванђеља, па даље до краја. И тако опело свештеничко у пасхалну седмиду свршује се по чину погреба за свештенике, али са изменама и применама слави празника св. Васкресења Христовог, које ваља лозајмити из „указа". г То исшо вреди и за осшала оиела, којп су у Требнику. Ћ у њима, оно шшо се бишно односи на једно или друго, н. ир. гишо се односи на младенце ваља свршаваши ио извесном чину за шакав тгреб. а осшало, особишо тчетак и свршешак, иозајмљује се из чина иогреба на св. Пасху
ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Св. Архијерејски Синод.) У седницама св. Архијерејског Синода, концем јула о. г. држаним, предузети избор епископа на обудо-