Srpski sion

С тр . 822.

„СРПСКИ СИОН."

бр . 49.

лика и богата врата, и противника има много"; па за што да оставља та „велика и богата врата", и те „многе иротивнике" и да иде у Јерусалим, где и не зна хоће ли и колико ће народа затећи. — 2) није нужно било, да св. апостол Павле иде о празнику у Јерусалим, да онде незнабошдима казује реч Божју, пошто је у Јерусалиму већ било оних, који би незнабошцима реч Божју казивати могли, и који су — исто тако као и св. апостол Павле — реч Божју казивати морали, па и хтели; кад је св. апостол Павле о „тројичну дну" дошао у Јерусалим, а он је онде нашао „Јакова и старешине". (Дела 21., 18.) — В) св. апостол Павле ради казивања речи Божје није нп смео ићи у Јерусалим, пошто он у Јерусалиму реч Божју успешно казивати могао не би, једно што би многи могли сумњати у истинитост његовог апостолства, јер су га до мало ире знали као жестока гонитеља ученикА и последоватеља Христових; а друго и за то, што би му Јудеји у проповеди речи Божје много сметати хтели, више него другим ученицима Христовим, а из освете. што је напустио веру отачку, и примио Хришћанство. А да је све то тако, чујмо сведоџбу самога апостола Павла: „А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе, и видех га где ми говори : нохити, те изиђи из Јерусалима, јер пе ће примити сведочанства, твога за мене. И ја рекох: Господе! сами знаду, да сам ја метао у тамнпце и био по зборницама оне, који те верују. . . И рече ми: иди; јер ћу ја далеко да те пошљем у незнабошце." (Дела, 22., 17 — 21.) А бојећи се освете Јудејске и говорише и молише ученици св. апостола Павла, ,,да не иде горе у Јерусалим" (21., 4. и 12.). И кад је дошао св. апостол Навле у Јерусалим неки „Јудеји, што бијаху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ'" (27.) Кад се све наведено у обзир узме, онда се јасно види, и смело и тврдо закључити може, да св. аиостол Павле није о „празнику тројична дне" ишао и ићи могао у Јерусалим, да онде искуиљеном народу казује реч Божију. А сад да видпмо и чујемо, чији је и какав је то „цразник" био тај „тројичан дан". (Наставиће се).

Четврти међународни етарокатолички конгрее. (Свршетак - ) Одговор Петроградске Комисије у немачком преводу предао сам председнику Ротердамске комисије, немачком епискоиу Веберу, 2. септембра, у присуству швајцарског епископа Херцога у Н61е1 МеНоро1е у Бечу, где оба епископа имађаху свој стан за време конгреса. 8. септембра 1897. П. И. Јаношев. Одговор Петроградске Комисије на „Мишљење" Ротердамске Комисије у питању о сједињењу Старокатолика с православном црквом. I. 0 ГШосрде 1.) Ротердамска комисија није изрекл.а своје мишљење о битној тачци учења православне цркве о Св. Тројици. С тога очекујемо аФирмативан одговор, да ли Старокатолици примају ово догматичко учење о Св. Тројици православне источне цркве : Верујемо, да је Отац узрок Сина и Духа : Сина кроз рођење, а Духа Светога кроз исхођење. Отац рађа Сина и изводи Светога Духа, а Син се рађа од Оца, и Дух Свети исходи од Оца. И тако штујемо једио начело и признајемо Оца јединим узроком Сина и Духа. 2.) С љубављу поздрављајући с учењем православне цркве сагласну изјаву Ротердамске комисије о том, да је ГШодие незаконито унето у западни символ, сматрамо као неопходно за сједињење Старокатолика с Православнима, да све старокатоличке оићине уклоне тај незаконити уметак из символа вере и из катихизиса, само ако има опћина, које још до данас то не учинише. 3.) Слажући се са мишљењем Ротердамске комисије, да се човечје размишљање односно божанствене тајне Тројичности природно врти у таковим нредставама и изразима, ко.ји се не могу признати за потнуно згодне, те да се с тога могу и усавршавати, ми ие можемо нризнати као правилан закључак, који се отуда изводи, да су неправедна сва ограничења, која се стављају око догмата, кога се прква држи. Ми држимо, да се богословска мишљења